Akademik prof. dr Marko Bumbaširević: Sportisti su najbolji prijatelji

Ko zna koji put u karijeri učinio je nešto iz domena čarobnjaštva - sa svojim timom spojio je ruku otkinutu u nadlaktici. Tokom operacije zašiveno je 10 krvnih anastomoza. Sportskim rečnikom - odigrao je još jedno svetsko prvenstvo u mikrohirurgiji.

U svetu sporta dobro se zna da bi od košarkaša koje je prof. dr Marko Bumbaširević lečio i operisao mogao da se sastavi tim koji bi se borio za fajnal-for Evrolige. Među njima su Igor Rakočević, Aleksandar Rašić, Nemanja Gordić, Skuni Pen, Nemanja Bjelica, Frederik Haus, Mlađan Šilobad, Obina Ekezije...

A od boksera, kik-boksera, karatista, kod kojih su još češće ortopedske povrede i selekcija za reviju kakvu bi poželeo svaki svetski organizator borilačkih događaja.

- Lečio sam i fudbalske legende, kao što su Džajić i Bjeković - kaže profesor Bumbaširević, na putu do njegove kancelarije na odeljenju Ortopedske klinike Kliničkog centra Srbije.

- Mada me zanimaju i druge oblasti, moja najveća ljubav je mikrohirurgija, rekonstruktivna hirurgija. Nešto najlepše je kad ljudima se teškim povredama ekstremiteta prišijete ruku, prste... Takve povrede doživljavaju najčešće zemljoradnici, radnici, običan svet...

U njoj nam je, poput kolekcionara koji se diči slikom Lubarde, pokazao knjigu sa potpisom Borislava Pelevića, prijatelja sa kojim je svojevremeno osnovao kik-boks savez. U borilačke sportove zaljubio se još u mladosti kad je došao do crnog pojasa u karateu. Potom se približio kik-boksu, da bi krug zatvorio sa brazilskom điu đicom.

- Reč je o viteštvu, jedinom borilačkom sportu u kom je um ispred snage. Ukoliko razume filozofiju brazilske điu đice čak i neko ko nema bogom dane fizičke predispozicije bi mogao da se odbrani - otkrio nam je jednom prilikom čuveni hirurg šta ga je privuklo ovoj veštini.

Da otac, takođe čuveni doktor, nije bio u strahu da sport i škola ne mogu zajedno možda bi Marko Bumbaširević bio vrhunski košarkaš. Čuveni Musa Bjegojević zapazio ga je na jednoj školskoj utakmici, procenio da je talentovan za magičnu igru i doveo ga na Kališ da trenira kod Grbe.

- Igrao sam i ping pong. Brat i ja smo bili odlični stonoteniseri, baba nam je kupila sto, jedno vreme smo svakodnevno igrali. Svi su nas klubovi jurili - otkriva Bumbaširević.