Intervju nedeljom, Davor Štefanek: Medalja svih medalja

Odakle početi  Da li od onog srebra 2004 na Evropskom prvenstvu u Haparandi, ili možda godinu dana kasnije i mediteranskog zlata u Almeriji?

Ili redom, neki „the best of”: Taškent 2014, svetsko prvenstvo i zlato, Riga 2016 i Novi Sad 2017 evropska srebra ili medalja svih medalja, Rio de Žaneiro, olimpijsko zlato.

I taj serijal, statističari uspeha rvanja su ih nabrojali 12, krunisan je prošlog petka na svečanosti u Predsedništvu.

Davor Štefanek, istinska institucija srpskog sporta, odlikovan je od predsednika Aleksandra Vučića ordenom Zlatna medalja za zasluge.

Zlato jer je to zaštitni sjaj njegovih napora, priprema, treninga, takmičenja, pobeda. Medalja jer je to jednostavno sastavni deo njegovih učešća na velikim smotrama. Zasluge jer je zaslužio zbog svih radosti priređenim srpskim ljubiteljima sporta.

Dan posle svečanosti i dalje vidno uzbuđen, srpski rvač (12.septembar 1985, u Subotici) komentariše:

– Ima nekada trenutaka kada ne možete da nađete prave reči da opišete radost, da osetite momenat kada shvatite da su vredeli svi ti dani treninga, podignutih tereta, odrađenih sparinga , ostvarenih rezultata. Priznanje, dobijeno od strane države, ne može da te ostavi ravnodušnim. Stvara u tebi zadovoljstvo zbog priznanja za ostvarene rezultate ali u isto vreme ti stavlja obavezu, bez obzira na godine koje u sportskom smislu nisu mlade, nastaviš dalje. Pa dokle stigneš.

Osećaj zadovoljstva sličan onom posle uspeha na strunjači ?

– Zaista sam presrećan. Možeš da budeš olimpijski šampion, svetski prvak više puta. Nije lako ali možeš. Orden dobijaš samo jednom i sigurno je da će u mojoj sobi u kući roditelja koja je prepuna medalja, plaketa, nagrada imati posebno mesto.