Đere: Rano sam otkrio da život nije fer

Laslo Đere. Odavno nismo dobili tako tihog junaka. Tek proteklog vikenda – oni koji ne prate tako pomno tenis i srpske igrače belog sporta – saznali su da je mladi Senćanin sa 23 godine ostao bez oba roditelja. Najpre bez majke, pre sedam godina, a onda i bez oca pre dva meseca.

Niko osim njegovih najbližih prijatelja i najuže rodbine nije to znao. Nije Đere govorio o tome na glas. Tugovao je sam. I sa mlađom sestrom Judit. Bol koju u sebi oseća je velika. Na početku života, a već tolika tuga je ophrvala jedno mlado biće. 

Ali opet dostojanstven je bio u tom bolu. Ćutao je i radio. Radost je pronalazio u treninzima. Odlučio je da život posveti tenisu. Da uspe. I da roditelje učini ponosnima.

Juče osvanula rečenica „sport, i to pojedinačni, možda je jedan od poslednjih bastiona gde pristojan svet vlada.” Ako tražite definiciju tog „pristojnog sveta” onda je to sigurno Laslo Đere. Skroman. Tih. Miran. Radan. Vredan. Omiljen među drugovima.

Prvi pehar koji je osvojio u Riju pre dva dana, simboliše put koji je Đere prošao u proteklih sedam godina. Put na kojem je, nažalost, ostao bez dvoje najbitnijih ljudi u svom životu, ali na kojem je konačno počela da se prikazuje svetlost. Najbolje od svega je što je ta svetlost tek upaljena i što se tek očekuje njena kulminacija.

- Rano sam otkrio da život nije fer - bilo je prvo što je emotivni šampion kazao novinarima u Riju.

- Bilo mi je teško i kada sam izgubio mamu i kasnije tatu. Možda mi je bilo malo teže sa mamom jer sam bio mlađi. Tada sam manje stvari sam znao o životu. Sa tatom sam prošao kroz istu noćnu moru kao i sa mamom. Iskreno, nisam uopšte pomišljao da će se posle mamine smrti, dogoditi isto sa tatom. Ali desilo se.

Ponovo je stao. A onda već odsečnije nastavio:

- Život ide dalje. Ništa nam nije garantovano na ovom svetu. Pokušavam da iskoristim vreme koje mi je dato na najbolji mogući način i želim da ostvarim sve što mogu. Da dam najbolje od sebe. Teško mi je. To sigurno. Svaki dan ih se setim. Osećam obavezu i odgovornost da nastavim. Oni su uložili jako puno truda da bih ja mogao da budem danas tu gde jesam. Večno ću im biti zahvalan na tome. Jednostavno, moram da nastavim i verujem da me i dalje prate.

(CEO TEKST možete da pročitate u današnjem štampanom ili PDF izdanju Žurnala)