EKSKLUZIVNO - Đorđević: Ne kitim se tuđim perjem

Kad je Aleksandar Đorđević, selektor Srbije, ušao u dvoranu Paladoca u Bolonji petnaestak minuta pre početka revanš susreta osmine finala FIBA Lige šampiona sa Le Manom, da bi debitovao na klupi Virtusa gledaoci su ustali i pozdravili ga frenetičnim pljeskom. Isto tako je i ispraćen posle rezultata 81:58 i plasmana Virtusa u četvrtfinale, naredni protivnik je takođe francuski klub Nanter.

Nepunih 14 sati posle toga uspeli smo da uspostavimo telefonsku vezu sa Đorđevićem, dok se vozio na sastanak stručnog štaba u koji je odmah kooptirao dugogodišnje saradnike, Gorana Bjedova, Zagrepčanina koji dvadesetak godina živi u Udinama i Beograđanina Mladena Mihailovića, kondicionog stručnjaka.

Neko od njih je bio za upravljačem automobila, a Đorđević, koji je bio stanovnik drevne Bolonje dok je od 1994. do 1996. nosio dres Fortituda, kao najbolji poznavalac uskih ulica i zasvođenih trotoara centralnog mesta pokrajine Emilija Romanja, izdavao je naređenja, pravo, pa levo, ne tu, na sledećem semaforu…

- Borba je velika i neprestana svakog dana čovek mora da se dokazuje i potvrđuje, na treningu, utakmicama, to pokuašavam da prenesem na ljude koje treniram…Znate uostalom moju životnu filoziju… - ispričao je Đorđević između davanja saobraćajnih uputstava.

Debi je bio impresivan, samleli ste Le Man sa 23 razlike.

- Slažem se, značajna pobeda, dobra reakcija. Moramo tako i u narednim mečevima…

U italijanskom prvenstvu, Virtus je 10, postoji mogućnost da se ne plasira u plej-of?

-  O tom – potom. Polako, razmišljamo od utakmice do utakmice. Trenutak kada sam došao u Bolonju nije bio najsrećniji i nikada nije kada se menja trener, posebno kada sam stigao na mesto Stefana Sakripantija, koga izuzetno poštujem. Međutim, to je deo našeg posla. Iskreno i ne volim da se kitim tuđim perjem. Da li me razumete?

Da ne gubimo vreme, navijači Virtusa su vam “oprostili” što ste nekada branili boje gradskog rivala Fortituda. Ili to nije ljuto rivalstvo kao između Crvene zvezde i Partizana?

- Kako nije, Bolonja je najkošarkaškiji grad u Italiji.

Bila nekad.

- Biće opet, Virtus će se dići, Fortitudo će ući u najelitniju konkurenciju Palakanestra.

Obećali ste na promociji da ćete nadmašiti najbolje rezultate Virtusa?

- Nije tako, to nisam rekao. Obećao sam da ćemo probati da dostignemo slavne tačke istorije Virtusa. Dakle, istorija bogata vrhunskim rezultatima kao izazov, inspiracija i motivacija. Moramo da postavimo najviše ciljeve da bismo stremili ka njima, zanimaju nas naravno trofeji. Ovo je borba za povratak na stare staze. Potrebno je mnogo strpljenja, ali najviših ambicija se ne odričemo. Do uspeha dovodi vizija, a mi je imamo. Ne sme drvo da nam zakloni vidik na šumu, postoje vrlo jasni parametri…

Kao na primer?

- Ko je bio Virtus i ko je igrao u njemu, ko je bio trener. Profesor Aleksandar Nikolić, Dan Piterson, Krešimir Ćosić, Alberto Bući, Bogdan Tanjević, pa igrači Predrag Danilović, Roberto Brunamonti, Renato Vilalta…

Da li je na utakmici bio Siniša Mihajlović, trener fudbalera Bolonje?

- Nego šta nego je bio, znamo se još iz Beograda devedesetih godina prošlog veka, iako je on igrao u Zvezdi, a ja u Partizanu. To nije uticalo na naše druženje. Siniša je moj veliki prijatelj, odličan dasa…