Kecmanović: Uplatiću loto kad se završi turnir

Kakvu je senzaciju na globalnom nivou izazvao plasman Miomira Kecmanovića u četvrtfinale mastersa 1.000 u Indijan Velsu (tvrda podloga, 16.718.910 dolara), najbolje se može zaključiti iz uvoda teksta kojim sajt ATP tura predstavlja našeg mladog asa.

„Koji je poslednji srpski teniser ostao u konkurenciji u Indijan Velsu? Pomoć: veoma je elokventan, ume da se šali, a prezime mu se završava na ić. Ako niste pogodili da je u pitanju Miomir Kecmanović, niste jedini. Čak ni ovaj 19-godišnjak nije očekivao da će se baš sada i ovde plasirati u svoje prvo četvrtfinale mastersa 1.000.“

- Zaisa nisam to predvideo. Zabavno je da je bilo ko osim Novaka ovde u četvrtfinalu - dodaje Kecmanović.

Slaže se da mu je sreća obilno pomogla na putu do završnice u kalifornijskoj pustinji. On je izgubio finale kvalifikacija, a bio je drugi u poretku srećnih gubitnika. Odnosno, da bi ušao u glavni turnir, bilo je neophodno da se dvojica povuku iz glavnog žreba.

- Kevine, hvala ti – podsetio je da je ključni trenutak bilo odustajanje finaliste Vimbldona Andersona. Pre njega je isto učinio i Španac Karenjo. Zbog odustajanja nosioca, nije morao da igra prvo kolo već je direktno ušao u drugo.

Ali ni to nije bilo dosta da bi Miomir stigao do četvrtfinala. U osmini se Japanac Nišioka predao posle prvog izgubljenog seta (6:4). Naravno, nije Nišioka igrač koga Srbin ne bi mogao da savlada i u normalnim okolnostima, ali ovako je bar sačuvao snagu. On još nije izgubio set u glavnoj konkurenciji.

- Nikada nisam razmišljao o igranju lotoa ali posle turnira ću sigurno kupiti jedan tiket – šali se Kecmanović koji u svojoj biografiji ima velike juniorske uspehe. Bio je broj 1, osvojio dve titule na Oranž Boulu i igrao finale Ju-Es opena.

Još sa 13 godina se preselio u čuvenu Akademiju Nika Bolitijerija na Floridi. Isti potez je svojevremeno povukla Jelena Janković.

- Da nisam tamo otišao, sada ne bih bio ovde – svestan je koliko je taj potez bio važan.- Prvi dani su bili čudni. Morao sam sve da ostavim iza sebe i bukvalno promenim život. Moji roditelji su ostali kod kuće, viđali smo se dva puta godišnje. Ali, morao sam tako da uradim jer u Beogradu ne bih imao isti kvalitet treninga, trenere i slično.