Saša Ilić: Savo, ostani dugo u Partizanu

Kad legenda, poput Saše Ilića, priča s pijetetom o pripadniku „istog reda”, Savu Miloševiću, to zaslužuje dubok naklon, inicira pojačanu pozornost i želju da upijete svaku reč.

Shodno profesiji, pretočite ih na papir - da se ne zaborave, ostanu za nauk i mlađim naraštajima.

Pritom, kapiten Partizana premijerno je otškrinuo stranicu nove relacije s nekadašnjim saigračem: trener – igrač, apropo činjenice što je jedan od najvećih golgetera koje je Srbija ikad imala inaugurisan u 43. šefa struke Parnog valjka u istoriji.

– Savu pamtim iz Partizanovih mlađih kategorija, stariji je četiri godine. Igrali smo zajedno u Selti i u reprezentaciji. Mnogo mi je pomogao, naročito te 2004. u Španiji. Izgleda da mi je suđeno da mi treneri i direktori budu nekadašnji saigrači: Stanojević, Rašović, Tomić, Mirković, Milošević, Nađ, Iliev... - „otvorio je dušu” Saša Ilić.

Jeste li znali da se priprema za trenera: i vi se intenzivno školujete u Staroj Pazovi?

– Kad sam ja pošao na A licencu, Savo je već završio. Čim je upisao profi, logično da mu je ambicija bila da postane trener. Pratio sam, naravno, Miloševićev rad u Savezu, učestvovao je u uspesima mlađih reprezentacija, usko sarađivao s Veljkom Paunovićem...

Kad ćete vi, što se tiče struke, da načinite korak napred?

– Probaću što pre da završim, ako mi je ovo definitivno... Ha, ha, ha... Da se ne smejem... Ako mi je ovo definitivno poslednja sezona...

Da li je neko u novoj ulozi znao i da podigne glas na vas?

– Ne, odmah postavimo stvari: ja sam i dalje igrač, on je trener. Slušam zahteve, trudim se da ih ispunim na najbolji način. Ni sa jednim nisam imao problem, ne verujem ni da ću sa Savom.