PARTIZANOV GODO - Pejdž: Šutiraću, kad god je mom timu potrebno!

Ključna reč – poverenje! Kada niko nije, Andrea Trinkijeri je verovao u Markusa Pejdža. U momka koji je sjajnim partijama početkom godine, pogurao Partizan u plej-of ABA lige, a onda nekako stao. Dugo nije bio ni blizu forme iz januara meseca.

Poverenje trenera, ali i svih saigrača, levoruki Amerikanac je osetio. I na njega uzvratio. 

- Verovao sam mu, dao sam mu važne šuteve, pogodio je najvažnije – rekao je posle utakmice Trinkijeri, koji je svog beka nazvao „Markus Godo Pejdž“.

Za razliku od junaka dela Semjuela Beketa, Trinkijeri je dočekao svog „Godoa“. U najvažnijoj utakmici ovog dela sezone. Onoj koja je odlučivala da li će se polufinalna serija nastaviti ili će Partizan završiti sezonu u ABA ligi.

Pre svega – trojka koja je na minut i 17 sekundi odvela Partizan na četiri razlike, onda i dobro praćenje reakcije Džoka Lendejla, koji je posle promašaja Marinkovića, pa i Renfroa odbijao lopte, baš do Pejdža, a on uspevao da ih iskontroliše. Posle drugog skoka bio i fauliran, a onda sa penala overio Partizanovu pobedu. Vratio seriju pred navijače Crvene zvezde. Da se sve reši u jednoj utakmici.

Toliko su „teški“ ti poeni Markusa Pejdža, u finišu drugog meča polufinala. A još „težim“ ih čini značaj koji za omalenog Amerikanca imaju.

Pejdž je i te kako svestan da su neke prethodne utakmice daleko od onoga što se od njega očekuje, ali njemu samopouzdanja nije nedostajalo ni ranije. Uostalom, da jeste, ne bi ni „uzimao“ te bitne šuteve. 

- Poslednjih nekoliko sedmica sam se mučio sa šutem. Pokušao sam da nađem svoje mesto u napadu, ali i dalje sam imao dovoljno samopouzdanja. Znao sam da mi i trener veruje. Umesto da se jako trudim da se vratim u ritam, samo sam se opustio i pustio igru da mi dođe. Trener je pozvao akciju, a ja sam pogodio.

Zvuči vrlo jednostavno. Da li je bilo? Da li je pre te trojke kojom je nagovestio ishod derbija, razmišljao o nekim prethodnim šutevima koje je promašio? Pejdž kaže:

- U tom trenutku ne. Istina je da sam bio malo zabrinut za svoj šut, pokušavao sam da pronađem ritam. Ali, kada je poslednja četvrtina počela, trudio sam se da sve to zaboravim, da uradim sve što mogu da pomognem timu. Nebitno da li je to odbrana ili neka situacija u napadu.

I on je verovao. Jer...

- Znam koliko sam truda uložio da bi se našao u ovakvoj situaciji. Volim da budem u ovakvoj situaciji. Trener je pozvao moj broj i ja nisam gubio samopouzdanje.