Lajkovac, fudbalska i železnička varoš, nije u žiži kao, recimo, pre dve decenije kad je Železničar žario i palio, delio lekcije tadašnjim drugoligašima.
Ponos i mezimac ljubitelja sporta u kolubarskom kraju strpljivo stoji u redu za povratnu kartu u srpskoligaško društvo.
Ivan Marković, dete „Želje”, traži afirmaciju pod fudbalskim suncem daleko od mesta svog detinjstva.
Žićin, kako ga Lajkovčani zovu, blista u dresu Javora, neprestano dopisuje recke u listi strelaca i prvi je tobdžija Prve lige.
Na liderskoj poziciji, po svoj prilici, ostaće do kraja prvenstva i kao jedan od najzaslužnijih što će od leta u Ivanjici ponovo da gledaju utakmice protiv naših najboljih klubova.
– Potrudiću se da do kraja osvojimo svih devet bodova, a nastojaću da stignem do „kote 30”, nedostaje mi jedan pogodak. Petko me prati sa 21 golom, iza su Lukić i Silađi iz TSC-a. Sve ih držim na odstojanju. Golovi su moj posao, lepota pogotka me ne opterećuje, bitno je samo da je lopta u mreži, a kako – to već nije važno.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
