Filip Kostić za Žurnal: Idemo do kraja!

Nikad ranije nije se dogodilo da jedna evropska ekipa gotovo preko noći postane tako draga srpskoj fudbalskoj javnosti kao što je zahvaljujući sjajnim igrama srpskih reprezentativaca postao Ajntraht.

Predvođen Filipom Kostićem, Lukom Jovićem i Mijatom Gaćinovićem Bundesligaš iz Frankfurta u Nemačkoj čvrsto čuva četvrtu poziciju i vizu za narednu Ligu šampiona, dok na putu ka peharu pobednika Lige Evrope redom izbacuje veće i bogatije od sebe.

Iz najlepšeg fudbalskog sna na trenutak smo trgli Filipa Kostića, najboljeg fudbalera Ajntrahta... Dugo je bio povučen, ni nemačkim medijima nije davao izjave. Prešli smo preko te teme brzo...

– Novinari ponekad pišu svašta... Sportskom žurnalu svaka čast, drugačije je koncipiran. Nikad se nisam ljutio na fudbalske kritike, mi fudbaleri svesni smo i najbolje znamo kad igramo slabo. Ne može uvek da se hvali... 

U poslednje vreme, svi u Srbiji samo vas hvale, osećate li podršku iz otadžbine?

– I Jović i Gaćinović i ja imamo taj osećaj. Duži period igramo zajedno i osećamo podršku koja nam stiže iz Srbije, a ima dosta naših i ovde. Znam i po svojoj porodici i prijateljima – dosta se prati, vidim i po komentarima. Super je, velika je stvar i za nas i za naš narod. Hvala bogu što imamo tako dobre rezultate i što možemo da pokažemo koliko vredimo i što Srbiju možemo da predstavimo u najboljem svetlu.

Duća Tadić dupla desetka!

Srbija konačno ima dve „desetke“. Posle Piksija Stojkovića bila je velika rupa na toj poziciji u našem fudbalu, a nekako iznenada i u istom trenutku sada imamo Dušana Tadića i Filipa Kostića!

Možemo li da očekujemo da vaše igre u klubovima budu nastavljene kontinuitetom dobrih igara i u reprezentaciji u kvalifikacijama za EP?

– Što se mene tiče, uvek sam pozitivan i optimista kad je reprezentacija u pitanju. Jesam i ja „desetka“, ali nisam taj tip kao Duća, ako sam ja jedna, on je dupla onda! On ima sve: sve vidi, kod njega nema greške! Pravi je vođa, prava desetka reprezentacije, pokazao je to puno puta i u kvalifikacijama. Presrećan sam što imamo takvog igrača. Jaki smo bili kao kolektiv, ali da nije bilo njega, ko zna kako bismo prošli u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo i u Ligi nacija... Pokazao je kvalitet i u reprezentaciji i u Ajaksu, vidi se da su prema njemu svi naštelovani. Što se tiče reprezentacije, mislim da možemo dosta. Tadić je pravi vođa. Mislim da je i Luka Milivojević pravi lider...

U čemu je tajna Ajntrahta? Nije mala stvar to što ste četvrti u Bundesligi, a kamo li što ste stigli do polufinala Lige Evrope?

– Od trenutka kad sam došao u Frankfurt video sam da je prava ekipa, jaka kao kolektiv sa puno individualno kvalitetnih fudbalera. Trener je jako inteligentan, pravi je poznavalac fudbala. Svakome od nas pronašao je idealnu poziciju u ekipi. Nije bilo lako da se sve to sredi jer imamo dosta jakih individualaca, ali Hiter je uspeo da sve podredi kolektivu gde smo i najjači.

Ajntraht više nije hit, postao je ozbiljan tim koji svi da respektuju?

– I u Bundesligi se vidi koliko nas respektuju, sad svi žele po svaku cenu da nas dobiju, igraju bez respekta pružajući 120 odsto protiv nas,... Nije ni nama lako, igramo na dva fronta. Teška je sezona, ali hvala bodu da je i dobra. Imamo uspeha...

Hoćete li moći da zadržite četvrto mesto koje vodi u Ligu šampiona, blizu vas su još dve ekipe?

– Jedna, dve pobede i svi su tu. Hofenhajm pet utakmica nije izgubio ima četiri vezane pobede. Tako je i prošle godine bio daleko, ali je napravio seriju pobeda i ušao u Ligu šampiona. Ja se nadam da ove godine neće tako biti, da ćemo zadržati četvrto mesto i da  ćemo mi biti ti koji će se plasirati u Ligu šampiona. Imamo dobar tim i Mislim da zaslužujemo da igramo u Ligi šampiona iako su posle poraza od Augzburga i remija s Volfsburgom Mehengladbah i Hofenhajm smanjili našu prednost na tri odnosno dva boda.

Kako je biti „desetka“  u pravom smislu reči, jednog nemačkog kluba.

– Dosta je velika odgovornost nositi taj broj, samim tim jer je pre mene nosio Marko Fabijan, imao je veliku ulogu ovde, ostavio je trag i nije bilo lako... Imao sam hrabrosti i uzeo taj broj. Drago mi je da sam opravdao poverenje.

Šta se dogodilo sa Filipom Kostićem pa je postao toliko slobodan i siguran na lopti?  Kao da se nešto „otkačilo“, imate slobodu, sigurnost...

– Imam slobodu od strane trenera, znam u svakom trenutku šta treba da igram i radim na terenu. Prvu utakmicu na toj poziciji igrao sam protiv Lajciga i nisam verovao da mogu to, ali je trener verovao u mene. Slušao sam šta mi priča: od kretanja, formacije... I uspeo sam na kraju, hvala bogu. Uspeo sam i zahvaljujući ekipi, jer da nije njih, ne bih mogao da igram sam tako dobro. Odlično je, igram možda i najbolju sezonu u karijeri. Statistički je najbolja...

Podrška Radničkom

Imate li vremena da pratite fudbal u Srbiji?

– Pratim naravno. Zanimljivo je. Vidim da je Čukarički dobio Zvezdu, Partizan izgubio u Nišu... Pratim Radnički iz Kragujevca isto, dobri su ove godine. Želim im da uđu u Super ligu jer im je tu mesto... Pratim naš fudbal, košarku, sve sportove koliko mogu...

Zajedno sa Hrvatom Rebićem vas trojica Srba delujete kao da sva četvorica igrate deceniju zajedno...

– Razumeli smo se od prvog dana i u svlačionici. Zna se red u ekipi... Sve je to doprinelo da ovo bude odlična sezona za Frankfurt. Nadam se da će Ajntraht dugo biti ovakav jer je klub organizovan na vrhunskom nivou, sve je na mestu...

Na utakmici protiv Benfike, postigli ste jedan od najvažnijih golova u istoriji Ajntrahta, na trenutak ste zastali, gledali reakciju sudija, da li je to bio najsrećniji trenutak angažmana u Frankfurtu?

– Kad sam postigao prvi gol za Ajntraht, bio sam presrećan, ali utakmicu sa Benfikom pamtiću celog života. Svakako je to moj najbolji trenutak u karijeri. Potrebna su nam bila dva gola, dao sam prvi, na vreme... Nisam imao osećaj da sam u ofsajdu... Zastao sam jer su svi stali i gledali ka sudiji. I ja sam pogledao, ali sam video da sudija nije podigao zastavicu, znao da nema VAR-a i da je gol!

Često se povlači paralela između uspeha Ajaksa u Ligi šampiona i vas u Ligi Evrope, ni u Tadićevu ekipu čak ni posle eliminacije reala niko nije verovao.

– I naša sudbina je bila slična Ajaksovoj, istina, Holanđani igraju Ligu šampiona, mi – Ligu Evrope, ali otpisivani su i oni i mi... Duća (Dušan Tadić) je zaslužio sve ovo, veliki je radnik, profesionalac. Majke mi, zaslužio je još ranije da igra u velikom klubu, ali tako je u fudbalu – išao je zaobilaznim putem, sada je na pravom mestu i baš sam srećan zbog njega. Pratim ga i želim mu da dođe do finala i da osvoji Ligu šampiona jer je Ajaks zaista ozbiljna ekipa. Igraju ozbiljan fudbal, ne plaše se, odlični su...

Uskoro ćete na megdan Čelziju, verovatno već mislite na Engleze...

– Igramo na dva fronta, nije nam lako. Jurimo u Bundesligi plasman u Ligu šampiona, a u Ligi Evrope stigli smo do polufinala i trudićemo se da stignemo do kraja. Znamo da nam protiv Čelzija neće biti lako – naravno, ali mislim da možemo dosta. Očekujem puno vazdušnih duela, igraće se dosta odvijati na sredini terena. Zbog subotnje utakmice sa Hertom još nismo odradili analizu, međutim,  spremićemo se kako valja.... Ako budemo angažovani i skoncentrisani kao protiv Benfike, mislim da možemo da ih iznenadimo...

Protiv Benfike ste u Lisabonu igrali gotovo celu utakmicu  s igračem manje, ali se to nije primećivalo, utisak je da ste fantastično fizički pripremljeni?

– Fizički smo odlično pripremljeni. Dobro smo ušli u utakmicu, prvih 20 minuta, bili bolji do tog crvenog kartona. Benfika je sa igračem više brzo dala golove... Nismo upadali u paniku jer smo spremni, poznajemo se i znamo ko koliko može, trener takođe zna... Nismo ih ni kod kuće nešto posebno nadigrali, ali spremniji smo od njih i mislim da smo ih zato i prošli.

Koja su vaša zaduženja bila na utakmici protiv Benfike s obzirom da ste pokrivali celu levu stranu?

– Imao sam to... Oni su dosta igrali kroz sredinu, nisam smeo u defanzivi da idem puno široko. U Lisabonu smo čak tri gola primili kroz sredinu. Morali smo da zatvorimo prilaze unutra i da ih pustimo po bokovima, Benfika međutim do pred kraj utakmice nije ni pokušavala da nešto napravi po krilima.

Deluje li vam sve ovo oko vas i Ajntrahta kao san?

– Već petu šestu godinu sam u Nemačkoj, nisam imao ovakvu sezonu, borio sam se za opstanak i uvek bio pod pritiskom. Bilo mi je stvarno preteško, ali, hvala bogu, sve sam izdržao i mogu da kažem da ovo jeste jedan veliki san za mene. Presrećan sam zbog svih rezultata. Svaki igrač može samo da poželi ovakvu sezonu, posebno ako dođe iz ekipe koja se borila za opstanak. Svaka utakmica je na nož...