Davidovac o poređenju sa Bodirogom: Koliko je realno vući paralelu sa takvom legendom?

Ako može most na suvom, onda može i plejmejker od 204 santimetra. Možda u njegovom rodnom Zrenjaninu nisu zadovoljni kako se završio projekat oko visećeg mosta sagrađenog 1962. ispod koga je nekada tekao rukavac Begeja, a koji je 1985. izgubio svrhu, ali su zato na Malom Kalemegdanu presrećni kako se završila odluka da Dejana Davidovca zaduže za organizaciju igre.

Ne samo ove, nego i prošle sezone, bez obzira što se iz ugla kluba to nije bila godina za pamćenje.

Za pristalice crveno-belih, ta priča je počela da se piše u novembru 2017. kada je posle velikog odmora, u meču protiv Baskonije, Davidovac uz Tejlora Ročestija postao dirigent crveno-belih.

Crvena zvezda je izgubila, vezala peti poraz u Evroligi, ali navijači su dobili novog ljubimca. Istog onog koji im je sedam dana kasnije doneo veliku pobedu u Madridu, čekanu više od 40 godina.

Ali da Davidovac ima mnogo više sličnosti sa Dejanom Bodirogom, od mesta rođenja, prvi je primetio Žarko Vučurović koji je ga je iz drugog pokušaja doveo u Vršac i od njega tražio da što više drži loptu u rukama i prebacio ga na poziciju pleja. 

Ipak, pre otvaranja tog poglavlja, za koji mladog asa crveno-belih vežu najlepše uspomene, vratili smo se na sam početak. Odnosno na trenutak kada je prateći starijeg brata Bojana, uzeo basketaru i otišao na trening Proletera.

– On je pet godina stariji od mene, a sada je u četvrtoj ligi Francuske, ovo mu je treća godina tamo. Bio je baš talentovan, igrao je za Meridijan u Novom Sadu, probao je i u Radničkom iz Kragujevca. Ali posle su došle povrede, imao je velikih problema sa kolenom. Mogao je mnogo više, ali šta da se radi. Prateći njega počeo sam sa treninzima. Tokom godina između nas je bio veliki rivalitet. Međutim, sada više nema osnova za to. Sada je postao jedan od mojih najvećih navijača. Pomirio se sa sudbinom – kroz osmeh kaže Davidovac i dodaje da su on i brat gotovo identični kao da su jednojajčani blizanci i da ih ljudi često mešaju.

Kao prvi značajniji korak u biografiji Davidovca navodi se 2012. kada je sa 17 godina debitovao za prvi tim Proletera, a praktično odmah posle toga otišao put Vršca.

– Mnogo je razloga zbog kojih sam se odlučio na taj korak, ali jedan od najvažnijih je bio Žare Vučurović. Na njegov poziv bio sam u Vršcu i mnogo ranije, kada su tu bili Dangubić, Milutinov, Savović, Luka Mitrović i mnogi drugi. Sećam se da smo živeli u apartmanima, svi od kadeta do juniora. Ipak, tada nisam ostao i ispostavilo se samo odložio odlazak...

Sve rečeno, samo je još više dalo povoda mnogima da povuku paralelu sa Dejanom Bodirogom koji je sa 205 santimetara takođe igrao sve, od keca do četvorke. Pogotovo kada se zna da mu je majka iz Kleka, kao i da tamo ima mnogo rodbine.

– Lepo je to kad čuješ, ali koliko je realno vući paralelu sa jednom takvom legendom? Kako god da me porede sa njim, pa i po mestu rođenja, to je fantastična stvar. Bodirogu sam baš voleo da gledam. Igrao je totalno drugačije od ostalih i bio dominantan. Imao je neverovatnu inteligenciju i to sjajno koristio. Naravno da mi je bio jedan od idol.