Vladimir Silađi golovima trasirao put TSC-a do Super lige

Važna kockica u slaganju superligaškog mozaika u Bačkoj Topoli, bili su golovi najboljeg strelca Vladimira Silađija, sjajnog ofanzivca, koji je 23. aprila, nekoliko dana pošto je TSC i matematički udario pečat na najveći uspeh u istoriji kluba, proslavio 26. rođendan.

– Dišem punim plućima u Bačkoj Topoli, fudbalski sam se vratio u život. Tri godine sam u klubu, oduševljen sam organizacijom i činjenicom da se sve radi kroz besprekorno ustrojen sistem, na duže staze. Privilegija je biti deo takve priče. Predsednik Janoš Žemberi je čovek od reči, ima širinu i viziju u stvaralačkom radu, pa je projekat vezan za plasman u Super ligu, bio osuđen na uspeh. Akademija sa tri terena i pratećim sadržajima na evropskom nivou, potvrda je da je TSC, u svim segmentima, sazreo za elitnu scenu – kaže Vladimir Silađi.

Sa loptom je počeo da se druži u školi fudbala profesora Radivoja Mike Radosava, a prvi treneri bili su mu Miroslav Smajić i Albin Totić.

Kao i svi iz njegove generacije, u Vojvodinu je prešao sa 14 godina, radeći pod nadzorom Vase Tepšića i Zorana Vasiljevića.

– U početku sam igrao isključivo centarfora i odlično se snalazio. Na brojnim turnirima, nagrađivan sam kao najbolji strelac i igrač. Na isteku omladinskog staža, prekomandovan sam na krilo, iako sam dešnjak, bez problema sam špartao i po levoj strani.

Kao igrač Vojvodine, na pozajmicu je otišao u tadašnjeg prvoligaša Proleter, kod trenera Zorana Govedarice.

– Postigao sam osam golova u pripremnom periodu. Sa mnom u timu, bio je sadašnji saigrač Mladen Galić, u to vreme najbolji strelac Proletera. Put me je potom odveo u Slogu iz Temerina, stabilnog srpskoligaša. Zadržao sam se tri godine, imali smo odličan tim, bili drugoplasirani u „Vojvodini”. Odigrao sam više od 40 zvaničnih mečeva, to mi je pomoglo u procesu igračkog sazrevanja.

U Temerinu je ostavio dubok trag, pa ga i danas navijači rado spominju i prisećaju se njegovih efektnih poteza. U sezoni 2014/2015, obukao je dres srpskoligaša Timoka, a zatim se vratio u ravnicu i šest meseci proveo u Čelarevu.

– Više sam bio van terena, nego u timu, ali nisam klonuo duhom. Verovao sam da trud mora da bude nagrađen. Usledio je poziv trenera Radovana Krivokapića da pređem u TSC. Imao sam 23 godine, mnogi su mi govorili da ne idem ponovo u Srpsku ligu, jer će mi to biti korak unazad, ali iz ove perspektive, dolazak u Bačku Topolu, predstavljao je najbolji potez u karijeri.

Nedostaje mu još desetak zvaničnih mečeva da bi upisao trocifreni broj utakmica u dresu novog superligaša. Za tri godine, stigao je do „kote 42”, a ocena svih je da je eksplodirao ove sezone, napisavši scenario za 18 golova.

– Postigao sam 12 golova pre nego što se liga podelila na dva dela, a šest sam dao u plej-ofu. Dva puta sam pogodio protiv Javora Matisa i Zlatibora, upisao sam se u strelce i u dvobojima sa Trajalom i Teleoptikom, dok ću duel sa filijalom Partizana pamtiti po „makazicama”.

TSC je put ka višem rangu pronašao u ofanzivnoj formaciji, sa dva špica. Na početku odiseje u srcu Bačke, dejstvovao je u tandemu sa Ognjenom Damnjanovićem, a kasnije, tokom prvoligaških bitaka, sa Nenadom Lukićem.

– Odlično se razumem i sa Dejanom Milićevićem, poznajemo se dugi niz godina. Zajedno smo ove sezone postigli više od 30 golova. U ekipi je sjajna hemija, trener Zoltan Sabo je vrhunski stručnjak i motivator, uspeo je da iz svakog pojedinca izvuče maksimum.

Svakodnevna putovanja na relaciji Novi Sad – Bačka Topola, ne predstavljaju mu problem, a pređene kilometre je odavno prestao da broji.

– Ne putujem sam, idem sa golmanom Nemanjom Jorgićem, Vladimirom Brankovićem, Milošem Plavšićem i Aleksandrom Erakom. Imajući u vidu činjenicu da smo cele sezone igrali u Senti, u ulozi domaćina, stalno smo na točkovima, ali atmosfera je sjajna i ništa ne predstavlja problem – istakao je Vladimir Silađi.