Vojvodina je protiv Novog Pazara (35:26) uknjižila sedmi trijumf u plej–ofu, ali su i posle ove utakmice nažalost u prvom planu neke ni malo sportske stvari.
Naizgled bezazlena situacija iz 29. minuta eskalirala je dotle da su teren zbog plavih kartona morali da napuste Vojvodinin bek Duško Čelica i Pazarov Petar Žujović.
Duško Čelica je u nekom momentu vrlo burno reagovao, šta ga je isprovociralo?
- Dođe čoveku svega preko glave. Doživljavam torturu iz utakmice u utakmicu. Suzdržavao sam se, nisam reagovao, ali nisam mogao da prećutim da mi neko vređa porodicu - odgovara stasiti levi bek.
Šta Vam je to Žujović rekao, sam kaže da je hteo samo da odbrani saigrača?
- Zaustavio sam Kaltaka u odbrani, on me uhvatio za ruku, a ja sam ga posle sudijskog zvižduka odgurnuo. Umešao e Žujović, opsovao mi majku, pominjao familiju, pokušao i da me udari. Tek kad mi je drugi put opsovao sestru više nisam razmišljao… Ne znam zbog čega sam zaslužio da mi neko pominje uopšte porodicu. Jesam prgav, ali kontrolišem taj svoj karakter. Dobijao sam i batine tokom utakmica, ali sam ćutao, nikome nisam ružnu reč rekao. Jednostavno, on je želeo konflikt…
Da li je istina da ste se sukobili sa Žujovićem i posle utakmice, da je policija morala da se umeša?
- Došao sam do njega, dok je bio sa ostalim saigračima, stao ispred i pitao zašto mi je pominjao porodicu. Nije došlo ni do kakvog fizičkog kontakta, niti sam ga dirao. Želeo sam samo objašnjenje.
Žujović je posle utakmice, na konferenciji za medije, kazao da ste konfliktan tip, da se “stalno sa nekim kačite”?
- Ne kačim se ja ni sa kim već idu na mene. Ni na jednoj utakmici, do ove, nisam dobio crveni karton, osim ako nisu u pitanju tri isključenja. To je, mislim, najbolji odgovor na njegovu tvrdnju. Čak i kad dobijem batine, ustanem, nasmejem se, igram dalje. Toliko o mom karakteru… Dajte, bolje da pričamo o nekim rukometnim stvarima…
Šta se dogodilo u tom 29. minutu utakmice u Novom Sadu iz vizure Petra Žujovića?
- Uđem da razdvojim igrače i na kraju dobijem plavi karton i to od kontrolora Branke Marić koja bila 30 metara udaljena…
Da li je bilo verbalnog konflikta ili fizičkog kontakta sa levim bekom Vojvodine?
- Sudija je rekao da sam imao verbalni konflikt… Ali, nisam zaslužio plavi karton… Nisam očekivao to od Branke koja trpi uvrede u Nišu, Pančevu, Novom Sadu, a ne reaguje… Poznajem je 20 godina, ali sam posle utakmice u Novom Sadu zaista razočaran. Ne želim da se prema meni nastupa s pozicije sile. Dve godine sam sa klubovima koji su ušli u Super ligu stizao do plej–ofa, čak bio i vicešampion države sa Dinamom i igrao SEHA ligu, ove sa Pazarom. Valjda je u interesu ovom našem rukometu da postoji više stabilnih klubova. Ne vidim zašto ne bismo u Novom Sadu sa šampionom mogli da odigramo egal utakmicu. Ili zašto prošle godine sa Dinamom nismo mogli da se borimo za titulu. Zašto je neko zaštićen kao beli medved?
Delujete vrlo rezignirano?
- Postavljam ta pitanja kao igrač koji se posle 12 godina igranja u inostranstvu vratio u naš rukomet… Opet govorimo o ružnim stvarima, umesto o lepim potezima, o tome da postoji nekoliko stabilnih klubova. I, posle utakmice sam rekao da ne želim time da se bavim, niti da umanjim Vojvodini osvajanje titule.
Posle utakmice ste taj događaj iz 29. minuta nazvali „malim incidentom”, ali i kazali da „trener i uprava Vojvodine, znaju kakvog igrača imaju”. Šta ste pod tim mislili?
- Znaju kakvog je karaktera Čelica, da je konfliktan i da se non stop „kači” sa nekim, a ja neću da me neko baca u blato srpskog rukometa, etiketira. Ponavljam, sportski sam prišao da razdvojim igrače. To je prirodno.
Da li je tačno da je i ispred hale na Slanoj bari došlo do konflikta između Vas i Čelice i da je morala da reaguje i policija?
- Iskreno, ne razumem zašto je toliko revoltiran, zaletao se na mene i 15 minuta posle utakmice dok smo davali izjave i ispred hale, ali je policija bila tu... Ne želim više o tome, dajte da se bavimo nekim pozitivnim stvarima – zaključio je Žujović.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
