Đurovski u Hilandaru: Mi ćemo da postimo, a neka se Crvena zvezda omrsi

Šal čvrsto vezan oko desne ruke na atletskoj stazi, pesma za pesmom Delija, huk sa severne tribine Marakane odzvanjao je sve jače – povod je bila dupla kruna Crvene zvezde. Na zidu je stajao kalendar iz 2007. U međuvremenu, prošlo je 12 godina.

Boško Đurovski (57), jedna od legendi kluba iz Ljutice Bogdana, tada je komandovao sa trenerske klupe crveno-belih. Večeras, međutim, neće u svojoj drugoj kući, kako sa ponosom zna da kaže na svakom koraku, da prisustvuje utakmici finala državnog kupa, uz večiti derbi najvećoj poslastici u srpskom fudbalu.

– Krenuo sam u utorak izjutra na Hilandar, idem u Grčku u društvu Vladimira Petrovića – Pižona, Jovana Aćimovića – Kuleta, Marinka Rokvića, Saše Markovića i Branislava Kantara. Ranije smo rezervisali mesta i doneli odluku da krenemo na put, nezaboravan i jedan od najdražih u životu – pričao je Boško Đurovski.

Nekadašnji kapiten Crvene zvezde i internacionalac u Švajcarskoj, do pre pola godine trener u Kjotu, japanskom drugoligašu, mesecima se, ističe, pripremao za odlazak na Svetu goru.

– Verujem da će naš klub, uz božju pomoć, danas da osvoji duplu krunu. Provešćemo u Grčkoj tri dana, to nam je velika čast. Svaki pravoslavac bi trebalo da vidi Svetu goru. Nećemo, na žalost, biti u prilici da gledamo utakmicu na malim ekranima, ali bićemo svim srcem uz naše crveno-bele. Nadam se da će Savić, Stojković, Jovančić, Marin, Borjan i drugovi, posle osvojene titule, da prigrabe i podignu još jedan trofej. Blizu su još jednog cilja u ovoj godini.

509 utakmica odigrao je Boško Đurovski za Crvenu zvezdu i postigao 103 pogotka

Stariji od braće Đurovski prikupljao je informacije o životu na Hilandaru.

– Živećemo, na kratko, kao monasi, ustajaćemo ranije, ići ćemo na liturgije, obrede, postićemo... Mi ćemo da postimo, a neka se Crvena zvezda omrsi u finalnoj utakmici Kupa Srbije! Posle moje prve srpske duple krune drago bi mi bilo da crveno-beli ponove uspeh, to bi značilo krunu na Zvezdinu sjajnu sezonu, istorijsku, zbog prvog učešća u Ligi šampiona.

Sećanja na 2007. godinu počelu su da naviru.

– Imali smo dobar, moćan tim, pod vođstvom Dragana Stojkovića – Piksija. Protiv Rendžersa nismo uspeli, na žalost, da napravimo korak dalje na evropskoj sceni. Krivo mi je samo što je Crvena zvezda čekala dugih 12 godina na momenat da se ponovo okiti titulom i trofejom za pobednika kup takmičenja.

I o razlozima rado je pričao strelac prvog gola za giganta sa Balkana na utakmici protiv slavnog Real Madrida 1987. godine na Marakani (4:2).

– Nije se planski radilo, menjali su se predsednici, uprave... Nije bilo kontinuiteta u radu, to smo svi uočavali. Napokon je četverac u sastavu Vladan Milojević, Mitar Mrkela, Zvezdan Terzić i Svetozar Mijailović uspeo u nameri, stvorio snažnu ekipu. Kako mislim ja, tako razmišlja više od 90 odsto ljudi kojima je Zvezdin grb u srcu – rekao je Đurovski.