Postoji li navijač Partizana koji u četvrtak uveče napuštajući stadion „Rajko Mitić” u dobrom raspoloženju – plod pobede nad Crvenom zvezdom i osvajanja 16. kupa u istoriji, nije oduševljen likom i delom Bojana Ostojića izgovorio čuvenu rečenicu iz kultnog filmskog ostvarenja „Ko to tamo peva” oponašajući fasciniranost Bora Stjepanovića besmrtnošću Danila Stojkovića: „Ovaj čovek je neuništiv”?
Sigurni smo da – nema! A, kako i bi kad je 35-godišnji štoper, do nedavno na marginama trenerskog esnafa u Humskoj – samo na brojnom stanju usled činjenice da je još pod ugovorom, efektnim golom izrastao u junaka finala i, bez sumnje, centralnu ličnost u srcima Grobara, razdraganih saznanjem da je Parni valjak na mestu gde se najmanje očekivalo bacio u očaj favorizovanog šampiona.
Dan kasnije, u beogradskom hotelu „Srbija”, posle foto sesije u parku – predvorju Šumica, Ostojića suočavamo s pitanjem: svega ovoga ne bi bilo da niste poslušali vašu Mariju – odgovorila vas je 2010. da nezadovoljni statusom batalite fudbal?
– Davno beše... Bio sam u Sevojnu posle fuzije sa Slobodom, trener Stamenković. Možda sam i dosadan, al' tad, baš kao i sad, posle godinu i „jače” neigranja, Marija i porodica jedini su bili uz mene, verovali u uspeh i, pre svega, kvalitet. Zato sam i u četvrtak, odmah posle finala i osvajanja trofeja, požurio iz „Zemunela” kući. Saigrači, na proslavu! Nekome će da zvuči čudno, ali gol Crvenoj zvezdi mi je drugi na listi najdražih. „Vodi” Vojvodini u Novom Sadu, u 90. minutu, neposredno pošto sam dobio kćerku Viktoriju – toplo je oko srca, razumljivo, Bojanu Ostojiću.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
