KOME SU SE "TRESLE GAĆE" - Nebojšina balkanska pravila

Samo odlični poznavaoci prilika u bugarskoj košarci 21. veka mogu da shvate veličinu poduhvata našeg trenera Nebojše Vidića koji je sa Balkanom iz Botevgrada u sredu uveče postao nacionalni šampion u zemlji naših komšija. Da Vam dragi čitaoci malo približimo podvig Vidića i njegovih učenika, to je kao kad bi prvak Srbije bio neko ko se ne odaziva na ime Crvene zvezde ili Partizana. Ili kad Nimburk ne bi bio šampion Češke, a pre neki dan je to postao 16. put uzastopno.

Poslednji šampion Bugarske bio je Jambol 2002, a od tada prvaci su bili ili Levski ili Lukoil, da bi se pred ovu sezonu oni fuzionisali ne bi li bili apsolutno nedodirljivi. Međutim, nisu računali na Nebojšu Vidića, drčnog i gordog Srbina iz Starčeva, 46-godišnjeg trenera, koji je u omanji Botevgrad, mesto sa dvadesetak hiljada stanovnika, stigao pre tri i po godine da zameni neuporedivo poznatijeg zemljaka Vladu Vukoičića.

U radnoj biografiji mu je pisalo da je uveo Tamiš iz Pančeva u Drugu ligu Srbije, da je udario temelje razvoja Svetom Đorđu iz Žitišta, bio na Islandu, vodio mlađe kategorije Lokomotive Kubanj, asistirao poznatom Nemcu Dirku Bauermanu u Krasnom oktobru iz Volgograda...

Nedovoljno da bi se Ljubomiru Minčevu, selektoru Bugarske na klupi Beroe iz Stare Zagore ili Titiju Papazovu u Levskom Lukoilu - za sebe voli da kaže da je učenik Željka Obradovića – tresle gaće. Na ruku su im išli i rezultati međusobnih susreta tokom sezone. Beroe je u sva tri meča, liga se igra trokružno, bio bolji od Balkana (0:3), a sa Levskim Lukoilom skor ekipe iz duboke provincije bio je 2:5. Osim tri meča u nacionalnoj Ligi, odigrali dva u domaćem kupu i još dva u FIBA Evrokupu. Uzgred Balkan se plasirao u TOP 16, elimisao ga je Hapoel Holon iz Izraela.

Međutim, Vidić je verovao u sebe i tim koji je brižljivo selektirao, iako je ligaški deo završio kao treći. U polufinalu Balkan se sastao i izbacio sa 3:2, majstorica je odigrana u Staroj Zagori, Beroe. Ni to nije bilo dovoljno upozorenje Papazovu i Levskom Lukoilu koji su dobili prvu utakmicu finalne serije. U drugom je došlo do izjednačenja, a naredna dva meča u Botevgradu donela su senzacionalni završetak Prvenstva Bugarske. Balkan je sa 3:1 trijumfovao i posle 30 godina osvojio titulu prvaka države, peti put u istoriji. Proslavljena je na gradskom trgu uz trubače i Mesečinu...

No, tu nije kraj iznenađenjima i šokantnim preokretima. Kad smo Vidića juče kasno popodne pozvali da mu čestitamo, on je pakovao kofere.

- Bez obzira na uspeh i što će Balkan igrati kvalifikacije za FIBA Ligu šampiona odlazim. Završio sam misiju. Dosta je bilo, često me spopadala muka od neravnopravne borbe, ne samo na terenu. Ostajem zahvalan Balkanu što mi je omogućio kontinuitet četvorogodišnjeg rada, što je najvažniji preduslov za vrhunski rezultat. Ostavljam ga na mnogo višem nivou nego što je bio kad mi je povereno kormilo.

I logično da se postavlja pitanje gde će Vidić, koji je prvi od naših trenera u inostranstvu ove sezone prigrabio pehar nacionalnog šampiona?

- Ne bih po svaku cenu nastavio da radim u inostranstvu, iako imam ponuda. Rado bih se vratio u Srbiju, ako postoji klub sa ozbiljnim sistemom i projektom. Naravno i da nam se ambicije podudare.