IZ PERA DOAJENA: Tuguje li Petar Pan

Piše: Pavle Erceg

Priznaćete, nijedan spisak reprezentativaca ne prati aklamacija! Priznaćete, nijednim izborom selektora nikad nisu svi zadovoljni! Nije, priznaćete i sledeće: nikako nije trenutak da se bavimo uobičajenim zabavama u stilu zapitkivanja što nema ovog ili onog igrača, ili što nije selektor neko drugi...

Priznaćete da uspeh državnog tima u prestojećim kvalifikacijama nije na srcu samo sitnim dušama, ili protivnicima čelnika RSS, ili čak Dejana Perića!

Bitan jeste i mora da bude državni tim, narednih dana ništa drugo nije važno, osim toliko željenih pobeda, jer srpskom rukometu preti pad u anonimnost. Samo je reprezentacija večna, neumitno prolaze selektori i vlasnici dresova sa grbom. Ranije ili kasnije bivaju upisani u anale rukometnog sporta. Tako će biti i sa Perićem i od njega izabranih  "trenutno" najboljih...

Reprezentacija je poslednji meč završila razbijena i ošamućena, na Dejana Perića od mnogih ponuđenih kandidata pao je izbor RSS da je izvlači iz sportske i rezultatske depresije. Muči me jeretička misao da spiska kandidata zapravo nije ni bilo! Prvo ime, bilo je i jedino, tražena je sveža krv!? Teška srca, moram javno da se priupitam, nisam li zalaganjem za Jovicu Cvetkovića, slatko zabavio elitu sa Obilićevog venca? Ukoliko je tako, kapa dole! Što se Cveleta tiče, stav i procenu ne menjam, mada je ta priča trenutno na ledu.

Dežurni skeptici mogu da zavape, kakvo crno izvlačenje iz serije  neuspeha, sa vođom bez dana trenerskog iskustva? Greše, to Perketu nije nikakav hendikep! Upitajte se, kakvo trenažno Kolumbovo jaje može da izmisli na pregrtšt treninga! Ne može - niko! Njegov zadatak je prevashodno psihološke prirode. U ciglo tri dana mora da se bori za povratak i obnovu samopouzdanja reprezentativaca. Postavljajući usput i temelje sopstvenog autoriteta, kako bi igrači osetili da zna šta radi, pripremajući ih za sopstveni, pa i njihov (!) debi, jer su "Orlovi" u tranziciji. Ne treba očekivati ekspresnu transformaciju igre, VD selektor u naredna dva meča treba samo da vrati timski duh i da momci odigraju valjano, ono što znaju i mogu.

Treninge do srede, odradiće uz savete Branislava Zeljkovića, njemu ne maljka iskustvo. Uostalom, vodio je pre skoro dve decenije uz asistiranje profesora Stankovića, istina vrlo kratko tadašnje "plave", nije sa Elezovićem prošao kao i za Matića kobni test sa Česima, valjda je treća sreća!

Ne treba, najzad, potcenjivati reprezentativno iskustvo Perića! Bio je godinama u vrhu svetskog rukometa, bio pulen najvećih trenerskih magova, morao je mnogo toga da nauči. Podsetio bih da su sa gol crte na čelo klupe dolazili Štencl, Živković, Arnautović, kako u toj golmanskoj -  selektorskoj lozi osvajača naših medalja, nisu samo profesor Pokrajac i Vuković. Zagonetka ostaje do srede, kako će Perke taj iskustveni kapital iz šesterca pretočiti u uspešno komandovanje igrom!

Ostavljam za druga vremena bavljenje prvim izjavama VD seketora, pretežno programskim, mada su meni zvučale više programatski, bez dovoljno dubine.

Kad preguramo Crnogorce i Izraelce, nadam se bez promašaja, počinje Perićev pravi posao. Imamo igrača, pogledajte kakva su imena ostala u špilu aduta, to je sastav pojačan Staniće , Šešumom i Manojlovićem, kadar da baci rukavicu trenutno najboljima u Perićevom izboru!

Pitam se na kraju, da li tuguje Petar Nenadić? Nazvao sam ga jednom Petar Pan, očaran igrom kakve, na moje istinsko razočaranje, retko pruža. Ne znam za njega, ja tugujem, preskupo je oduzimati mu vreme i  propuštati prilike da konačno rešimo pitanje istinskog dirigenta igre. Motorikom, eksplozivnošću i smislom za igru, jedini poseduje igrački potencijal kadar da već jednom izbaci iz vreće rogove  Ilića i Vujina. Ni on nije nikad uspešno uklopljen u igru "Orlova", to treba ispraviti!

Ne bih o Nenadiću starijem napisao ni slova, da mi nedavno nije Zoran Ivić ispričao kako su Bengt Johanson i kompletna švedska reprezentacija imali strpljenja i volje da od anfan teribla kakav je bio, pretvore Magnusa Vislandera u možda i najvećeg asa svih vremena. Strpljenje, poverenje, tako se dobijaju bitke ne samo za pojedinca, već i tim postaje takmičarski uspešan kolektiv. Setite se, Teodosića! Petar je rukometni Teo!

Sretoh pre tri dana Marka Isakovića, bez oklevanja je potvrdio: Dalibor Čutura je spreman i može debelo da pomogne mlađima. Tačno tako, dobro ali palijativno rešenje, na duge staze, samo Nenadić. Pribojavam se, da možda nije rekao Perketu, hvala ne mogu. Zaslužuje tajmaut, ako je to slučaj, baš kao i Stanić.

Poručio bih i reprezentativcima, posle Matića i Čeha, prava odgovornost i teret su ne na Perketovim, već vašim plećima! Lopta je okrugla, ali u sredu je bacajte kao kocku i pređite Rubikon!