– U ovih pet godina od izgradnje novog stadiona Kardif Sitija ja nisam propustio nijedan meč kod kuće… Sve do prošlog vikenda i pobede nad Notingem Forestom od 2:1.
Da li sam bio razočaran što nisam prisustvovao prvom meču Rasela Slejda na klupi Kardifa? Naravno.
Da li je moje alternativno iskustvo vredelo? Apsolutno.
Sa još tri navijača Kardifa, vlasnicima sezonskih ulaznica, otputovao sam u Beograd da osetim žestoku atmosferu beogradskog derbija, duela ljutih rivala Partizana i Crvene zvezde.
Recimo samo da, iako godinama uživam u atmosferi koja se kreira u međusobnim duelima Kardifa i Svonsija, to ne može da se poredi sa surovošću i žestinom utakmice u Beogradu koju smo odgledali.
Kada je derbi Južnog Velsa u pitanju, pokatkad su obe navijačke grupe tihe kada se na terenu nema mnogo akcije.
U Srbiji to nije slučaj, tamo se non-stop navija. Pirotehnika, dimne bombe, žestoka vatrenost… Neverovatno iskustvo.
Priča iza ovog putovanja započeta je pre četiri godina kada se navijač Kardifa i pisac Enis Abraham preko fejsbuka sprijateljio za navijačem Partizana, Urošem.
Uroš je pozvao mene, Enisa, Malkolma Mekkana i Dejva Beneta da dođemo i pogledamo beogradski derbi. Rezervisali smo let pre nego što smo znali raspored Čempionšip sezone i nismo imali sreće, jer je Kardif istog dana kod kuće gostio Forest.
Nisam želeo da prekinem svoj uzastopni niz gledanja ligaških mečeva Kardifa kod kuće, ali posle niza jutjub klipova posvećenih mečevima Partizana i Crvene zvezde, predao sam se želji da uživo pogledam ovaj duel.
Dva dana pre leta, širom planete prikazivane su scene tuča između igrača, trenera, redara i navijača tokom meča kvalifikacija za Prvenstvo Evrope između Srbije i Albanije, nastale posle puštanja sada već čuvenog drona na daljinski sa albanskom zastavom.
Pitao sam da li to uvod u ono što me očekuje na istom stadionu svega četiri dana kasnije, i priznajem da sam imao izvesnih strepnji od onoga u šta se uvaljujemo.
Ali, više nije bilo povratka i na aerodromu Nikola Tesla dočekani smo od strane Uroša i njegova dva prijatelja.
Usledila je kratka vožnja do hotela ali sa prekidima, jer smo morali da propustimo kolonu od 70 vozila koja je vraćala ruskog Predsednika Putina na aerodrome posle njegove posete Beogradu. Duž puta, na svakih nekoliko stotina metara, nalazila se policija. Dobrodošli u Srbiju!
Dva beogradska rivala igraju svoje mečeve svako na svom stadionu, udaljeni jedni od drugih 500 metara. Oba stadiona su ovalnog oblika, bez većeg krova, sa staromodnim i grafitima izžvrljanim semaforima.
Ovde su stvari drugačije. Partizan je Sportsko društvo od 28 klubova, uključujući odbojku, ragbi i košarku. Čak i na košarci zna da bude 22 hiljade gledalaca, više nego što Kardif ima fudbalske posete u poslednje vreme, a rivalstvo u drugim sportovima je, kažu, gotovo isto kao i kada je fudbal u pitanju.
Na dan derbija, zabranjeno je služenje i konzumiranje alkohola na oko kilometar od stadiona a, kako smo se približavali stadion, bio sam začuđen činjenicom da nigde unaokolo nije bilo navijača Zvezde, nijednog.
Mislio sam da će biti uvedeni na stadion onda kada se okolne ulice raščiste domaćih navijača, ali na moje čuđenje, kada smo nekih sat vremena pre prvog zvižduka ušli na stadion, tribine iza oba gola bile su gotovo ispunjene do poslednjeg mesta.
Šest hiljada navijača Zvezde bili su na tribinama već duže vreme i činili da atmosfera već bude jako izrazito strasna.
Mi mislimo da je duel između Kardifa i Svonsija žestok, ali kada su na zagrevanje izašli gostujući igrači, bili su zasuti kovanicama, upaljačima i ostalim malim ali teškim stvarima. Njihova jedina zaštita bili su visoko dignuti policijski štitovi nadomak tunela.
Kada je meč počeo, videli smo nekoliko neverovatnih stvari. Navijači Partizana podigli su zastavice, crne sa jedne a bele sa druge strane, mahali su njima u taktu, menjali boje stvarajući jedan neverovatan prizor.
Na drugoj strani, gostujući navijači upalili su ogroman broj baklji. Odgovor navijača Partizana bile su dimne bombe. Utakmica je u jednom trenutku prekinuta jer se od dima teren uopšte nije video.
Na stadionu je bio totalan pandemonijum, skandiranje neumoljivo, buka zaglušujuća... A, ovo je stadion koji nema krov.
Partizan je postigao jedini pogodak na meču, koji je dodatno raspalio već uzavrelu atmosferu i pretvorio je u kompletan delirijum. Bacani smo po tribinama kao da smo od kartona – tako se ovde slavi gol. Recimo samo da smo završili nekoliko redova ispod onih gde smo originalno bili pre gola.
Da ne zaboravimo… Ovo je država koja je bombardovana pre 15 godina i ožiljci rata su još uvek tu u vidu razrušenih zgrada.
Međutim, ljudi uspevaju da stave teška vremena sa strane kroz sport a posebno fudbal.
Bio sam tužan što sam propustio svoj prvi meč na Kardif Siti stadionu ali ako se uzme u obzir šta mi je bila alternativa, moram da kažem da je vredelo.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
