Dejan Davidovac, Zvezdin univerzalac, MVP iz senke

Majice su bile spremne! Bele, na kojima je grb Crvene zvezde, a iznad njega dve zvezdice. To znači da je tim sa Malog Kalemegdana osvojio titulu, 20. u istoriji kluba, petu uzastopnu.

I to tako što je večitog rivala nokautirao u njegovoj dvorani, pred krcatim tribinama. Posle preokreta! U poslednjoj sekundi!

Jeste, desio se i taj sudijski previd, kako je grešku u poslednjoj sekundi ocenila sudijska struka. Ali, kako nije promenio konačni rezultat, nije ni sklonio osmehe sa lica momaka koji su se rado okitili sa te dve zvezdice. U konačnom zbiru – zaslužili su.
Zaslužio je jedan momak posebno. A nije Bili Beron!

Znao je to i Milan Tomić, zato je samo jedno ime pomenuo u svom obraćanju posle utakmice. A to znači mnogo. Jer trenera Crvene zvezde nećete često čuti da izdvaja pojedince.

On to ne voli da radi, još manje voli ni kada drugi to rade. Ali posle četvrte utakmice finalne serije pomenuo je jedno ime – Dejan Davidovac! Zvezdin MVP iz senke.
Kako je rekao, želeo je da mu čestita. Jer...

- Davidovac je igrao na svim pozicijama. Bio je plejmejker, bek, krilni centar, na kraju i centar! Sve jer smo imali problema sa faulovima. Izneo je veliki teret – rekao je Tomić.
I sve to Davodovac je uradio nekako lako. Kao da se igrao sa drugarima ispred zgrade, a ne da je bio deo finalne borbe za titulu u Srbiji. Nije se ni umorio. Dizao se na šut kada niko nije mislio da je moguće. Pa kada je cela dvorana videla istek napada, on je pogađao. Takve su bile sve četiri trojke kojima je naneo velku štetu Partizanu! Jer sve su bile u veoma važnim momentima.

Ne samo da je želeo titulu već...

- Želeo sam da se ova finalna serija završi što pre – priznao je Davidovac, pa uz osmeh dodao:

- Eto, želja mi se ispunila. Naravno, da se završi našom pobedom. I drago mi je jer je tako i bilo. Čestitam mojoj ekipi na pobedi, novom trofeju koji je bio jedan od naših ciljeva ove sezone.

Razgovor je na trenutak prekinuo Nemanja Nedadić, koji se došunjao iza leđa saigraču, zagrlio ga i zapevao:

- Sad si uz`o trofej Dejane!

Davidovac se samo nasmejao, pa nastavio priču. I to pominjanjem rivala.

- Česitam i ekipi Partizana. Stvarno je bila dobra serija. Svaka utakmica je bila tesna, baš kao što smo i očekivali da će biti.

Nije morao to da pominje. Videlo se u svakom njegovom pokretu. Ali ipak je naglasio:

- Drago mi je što smo pobedili!

O tim „sitnim“ detaljima iz igre, trojkama kojima je bacao u očaj preko šest hiljada navijača Partizana u „Pioniru“, Davidovac nije želeo mnogo da priča. Radio je ono što najbolje zna i ne vidi u tome nikakav podvig

- Paaa... – kao da je tražio reči, a onda kada ih je pronašao, zasluge je podelio sa ostalim saigračima. Sa jednim posebno.

- I Bili je dao dosta trojki, pa i ovaj koš za pobedu.

Uostalom...

- Svi smo igrali dobro. Zaista nema potrebe da se iko ističe. Odigrali smo dobro kao ekipa. Ovde nije lako dobiti i ne može niko to sam da uradi. Posebno pred Partizanovim navijačima. Svi zajedno, igrači, stručni štab, ceo klub, smo izneli ovo. I to je to...

Davidovca su podsetili na reči kapitena, koji je prethodno izjavio da je ovo bila naplata duga. Zvezdin as nije bio baš siguran na koje „dugovanje“ je kapiten mislio. Ali i on oseća da je dug vraćen.

- Slažem se! Partizan je pobedio košem u poslednjoj sekundi u drugoj utakmici, mi smo sad.

Potpitanje kao da ga je malo zbunilo – da li je Lazić mislio na taj meč, možda Kup Koraća, nešto treće...

- Ne znam na šta je mislio.

A šta on misli, upitan je Davidovac.

- Ja mislim da je svaka utakmica mogla da se reši i u našu i u njihovu korist. Da li uopšte treba pričati da li je ili nije vraćeno nešto. Partizan nas je dobio u drugoj utakmici, trojkom Radeta Zagorca, tri sekunde pre kraja. Mi smo sada slavili u poslednjoj sekundi.

Tako da...

- Svaka utakmica je bila neizvesna. Da li se nešto vraća ili ne vraća, ne znam. Svako svakoga je mogao da dobije – zaključio je Davidovac.