PENAL - Srbija ima budućnost, ali nema selektore

Piše: Zoran STOJADINOVIĆ

Protutnjali su kroz kvalifikacije kao brzi voz,  osam puta pobedili i dva puta remizirali, podgrejali maštu fudbalske javnosti i istu razočarali na Evropskom prvenstvu. Mladi reprezentativci Srbije, s potencijalom vrhunskih asova i učinkom veterana koje sa klupe predvodi, kažu – dobar čovek Goran Đorović danas su centralna tema ogorčenih ljubitelja fudbala u Srbiji... I svaka sličnost s čuvenom sintagmom: „Kakav je fudbaler (ili trener)? Dobar je dečko...“, apsolutno je slučajna, ali, ono što se Srbiji desilo na Evropskom prvenstvu u Italiji – nije slučajno.

Goran Đorović je od slavodobitnika do apsolutnog gubitnika stigao za 180 minuta. Kao čovek koji je odveo Orliće na Evropsko prvenstvo u nikad jačem sastavu, u jednom trenutku figurirao je i kao potencijalni naslednik Mladena Krstajića na klupi A reprezentacije. Srećom, mladi Austrijanci mnogima su otvorili oči, a Nemci kanonadom probudili iz nerealnih snova. Tako je jednostavno moralo da bude. Kristalno je jasno: već tri selektora koštala su Srbiju rezultata na završnim turnirima – Mladen Dodić 2015. u Češkoj, Nenad Lalatović 2017. u Poljskoj i sada Goran Đorović u Italiji.

„Izgledalo je kao da smo se za utakmicu sa Češkom istrošili gledajući naše omladince u finalu Mondijala s Brazilom...“

Antologijsko objašnjenje selektora Dodića bacila je u drugi plan čak i poraze tadašnjih Orlića: 0:4 – Češka, 0:2 – Danska, naravno i pitanje otkud uopšte on na selektorskoj funkciji... Srbija se tih dana ponosila nestvarnim uspehom omladinaca na Novom Zelandu, o mladima je malo ko trošio reči... A da imaju potencijal pokazali su u prvom meču tog turnira kad su sa Nemačkom remizirali – 1:1.

Ništa bolje nije bilo ni pre dve godine: Tomislav Sivić je posle uspešnih kvalifikacija napustio reprezentaciju, činilo se da je Nenad Lalatović najbolje – gotovo idealno rešenje za mlade na Evropskom prvenstvu.  Bio je rezultatski uspešan koliko i Dodić: dva poraza - Portugalija 0:2, Španija 0:1 i remi sa Makedonijom 2:2. Svađa sa igračima – Ožegović mu se nasred utakmice čak unosio u lice zbog zamene, samo je jedan od razloga zbog kojih je Lalatović prećutno označen krivim...

Zaista je Goran Đorović, tvrde svi koji ga znaju – dobar čovek uprkos tome što nije komunikativan. Ostaće upamćen kao  jedini selektor na svetu koji spisak reprezentativaca za veliko takmičenje nije saopštio pred medijima, već ga je okačio na sajt saveza. U Italiju je poveo najbolje, ali i najboljima je neophodan trener – analitičar i taktičar, motivator....

Drim tim Srbije na dve utakmice bio je kao orkestar u kojem svaki instrumentalista svira za svoju dušu na raštimovanim instrumentima. Samo zahvaljujući čudesnim odbranama golmana Radunovića Srbija i protiv Austrije nije poražena kao od mladih Nemaca... Bez ideje i energije, kao da su protiv svoje volje naterani na igralište posle iscrpnog rada u rudniku, mladi reprezentativci sve su nas naterali da se zapitamo da li su oni ta fudbalska budućnost Srbije u koju polažemo nade? Kao i šta se to toliko dogodilo u njihovim glavama i nogama u međuvremenu... Da li su i koliko motivisani za „povratak“ u mladu reprezentaciju iz A tima?

Budućnost svakako jesu, a dogodilo se to da su prerano ušli u fudbalski šoubiznis prepun novca u kojem su postali roba. Sjaj u mlađim selekcijama odveo ih je nezrele u inostranstvo i samo neki od njih kao na primer Luka Jović uspeli su da se probiju u orbitu. Neigranje u klubovima, osnovni je uzrok stagniranja, a selektorovo neshvatanje suštine da u ekipi mora da ima ne samo umetnike već i borce, dovelo je do još jedne bruke srpskog fudbala.