Tumbaković deseti selektor Srbije

Ljubiša Tumbaković postaće deseti selektor reprezentacije Srbije od osamostaljenja 2006. Pre najtrofejnijeg trenera u istoriji Partizana na klupi Orlova sedela su devetorica stručnjaka, od kojih su dvojica bili stranci Havijer Klemente i Dik Advokat.

Internacionalni treneri međutim, nisu našem državnom timu doneli plasman na velika takmičenja. Uspešni su bila dvojica domaćih selektora – Radomir Antić odveo je Srbiju na Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj Africi, a Slavoljub Muslin takođe na Mondijal, osam godina kasnije u Rusiji.

Popularni Antara počeo je i drugi ciklus, ali zbog kazne prouzrokovane incidentom posle utakmice na planetarnom šampionatu protiv Australije, nije imao pravo da sedi na klupi na početku kvalifikacija za EP 2012.

Slavoljub Muslin, s druge strane, nije dočekao ni pripreme za najveće takmičenje, sporazumno je raskinuo saradnju sa FSS, što i danas izaziva čuđenje i nedoumice!

Očekivali smo mnogo od prvog selektora Srbije, Havijera Klementea, pogotovo što smo ga zapamtili kao vođu reprezentacije Španije, protivnika SR Jugoslavije u kvalifikacijama za SP 1998, našem prvom takmičenjeu posle raspada SFRJ i sankcija zbog kojih smo propustili tri velika nadmetanja.

Španac nas međutim, nije odveo na EVRO 2008. u Austriji i Švajcarskoj. Iako nije izgubio od Poljske i Portugalije (nije ni pobedio) putnika na kontinentalni šampionat, naš državni tim u mandatu „Malog Napoleona” platio je ceh porazu od Kazahstana u Astani (1:2), kao i remiju sa Finskom (0:0) u Beogradu. Ostaće upamćeno da je dve njegove poslednje utakmice na klupi Orlova gledalo ukupno 1.500 ljudi, protiv Poljske na Marakani bilo je 500, a u duelu sa Kazahstancima u Humskoj jedva 1.000 ljudi.

Miroslav Đukić bio je izbor Zvezdana Terzića, tadašnjeg predsednika FSS. Sadašnji generalni direktor Crvene zvezde, na manje od pola mandata napustio je Srbiju i povukao se sa mesta prvog čoveka našeg fudbala, nova vladajuća garnitura na Terazijama 35, predvođena Tomislavom Karadžićem uručila mu je otkaz i na klupu dovela godina priželjkivano ime – Radomir Antić. Đukić na pet prijateljskih utakmica nije pobedio, vodio je olimpijsku reprezentaciju 2008. na Igrama u Kini i upravo tada, zbog sukoba sa Karadžićem oko tadašnjih igrača Partizana Zorana Tošića i Ljubomira Fejse, sebi potpisao otkaz.

Antićevo dovođenje bio je i ostao najbolji Karadžićev potez, bez obzira na ružan rastanak sa Đukićem. Radomir nije bio trener u zenitu karijere, ali njegovo iskustvo i uvažavanje od strane igrača, među kojima su bile zvezde poput Nemanje Vidića i Dejana Stankovića, bilo je krucijalno na putu ka uspehu. Antara je lansirao u orbitu Milana Jovanovića i Miloša Krasića. Obojica su dobijali šanse kod Klementea, međutim, nisu igrali ni približno dobro kao kod nekadašnjeg trenera tri najveća španska kluba.

Narod je u potpunosti vratio veru u naš fudbal, Srbija možda nije igrala tako dobro koliko su rezultati bili uspešni. Ni poraz od Francuske na početku kvalifikacija nije poremetio Orlove. Išli su nam u prilog i drugi rezultati, pa se za poslednje tri utakmice kvalifikacija posle dugo godina tražila ulaznica više. Stadion Crvene zvezde bio je prepun na mečevima protiv Austrije, Francuske i Rumunije. Protiv komšija je proslavljen plasman na SP, od kojeg smo mnogo očekivali.

Taktičke greške u Južnoj Africi ipak, su skupo koštale Antića i njegove izabranike. Milovan Rajevac i njegova Gana su nas pročitali, pa nam nije vredela ni senzacionalna pobeda nad Nemačkom, jer su se Orlovi ispromašivali protiv Australije na kraju grupne faze (1:2).

Rana eliminacija u Južnoj Africi uticala je na brz rastanak sa Antarom. Kazna od četiri utakmice zabrane vođenja jer je posle meča sa Australijancima, kako je sam priznao, na španskom opsovao sudiju Lariondu iz Urugvaja, poslužila je i kao izgovor čelnicima FSS da se rastanu sa prekaljenim stručnjakom.

Ni do dan danas reprezentacija nije izgledala isto kao pod Antićevom komandom. Njegov naslednik Vladimir Petrović Pižon „izvisio” je i za baraž, iako je u borbi za EP, samo Italija predstavljala reprsepektibilnog protivnika. Orlovi su platili ceh porazu od Slovenije i Estonije, prekidu utakmice u Đenovi zbog incidenata izazvanog od naših navijača.

Nije se dobro snašao ni Siniša Mihajlović. Čak godinu dana nekadašnji as državnog tima tražio je tim i igru. Uspeo je da je napravi tek kad smo izgubili sve šanse da se plasiramo na Mondijal u Brazil. Kad je trebalo da ostane i nadogradi sve što je bilo dobro Mihajlović je prihvatio ponudu Sampdorije i pozdravio se sa našim fudbalom za duže vremena.

Dik Advokat predstavljao je najveće razočaranje. Iako je imao olakšavajuću okolnost u prekidu utakmice sa Albanijom Holanđanin definitivno nije razumeo naš mentalitet. Oprostio se posle poraza od Danske u praznoj Humskoj.

Radovanu Ćurčiću je nedostajalo više harizme i iskustva da bude uspešan kao u mladoj reprezentaciji. Na kraju se sukobio sa Dušanom Tadićem i morao da ode kad je bilo izvesno da će Tomislava Karadžića da nasledi Slaviša Kokeza.

Izbor Slavoljuba Muslina bio je pun pogodak. Srbija nije igrala sjajno, ali uspešni rezultati su se nizali. Jedini poraz Orlovi su pod Muslinovim vođstvom pretrpeli od Austrije, ali su zatim savladali Gruziju i otišli na Mondijal 2018.

Mladen Krstajić uzeo je vruć krompir u ruke bez iskustva kao prvi trener. Kad nam se činilo da je možda i sposoban da radi selektorski posao on nas je brzo razuverio, protiv Švajcarske na Mondijalu i Ukrajine u kvalifikacijama za EP 2020.

Ljubiša Tumbaković dolazi na poljuljani brod Orlova, sa zadatkom da ga odvede na kontinentalni šampionat posle dve decenije. Svi mu želimo uspeha, podrška svih na fudbalskoj sceni biće mu preko potrebna da nas usmeri ka željenom takmičenju, možda i kroz baraž ukoliko Portugalci 7. juna ne padnu na Marakani.