ORLOVI - Tim jači, formacija enigma

Svaki selektor ima sopstvenu filozofiju igre i fizionomije tima, viziju kako bi trebalo da izgleda reprezentacija za čije rezultate odgovara. Izvesno je da će promena u sastavu, verovatno i u taktičkoj postavci i detaljima biti i od 7. septembra kad će Ljubiša Tumbaković debitovati na klupi Orlova u kvalifikacionoj utakmici protiv Portugalije.

Kad je novembra 2017. Mladen Krstajić nasledio Slavoljuba Muslina, najveća promena bio je povratak na staru formaciju 4-2-3-1. Isto je bilo kad je iskusni stručnjak preuzeo državni tim, vratio se pomalo zaboravljenom sistemu 3-4-3, mada je njegova formacija više ličila na 5-4-1, pogotovo u fazi odbrane. Na kraju je Krstajića preskupo koštalo eksperimentisanje sa povratkom na sistem 3-5-2 jer je to bio krucijalan razlog debakla u Ukrajini (0:5), zbog čega je smenjen!

Tumbaković je za više od dve godine vođenja reprezentacije Crne Gore bio privržen formaciji 4-2-3-1. Ostaje ipak, dilema da li će novi selektor imati više hrabrosti da i protiv jačih protivnika igra sa dva špica, pogotovo što Aleksandar Mitrović i Luka Jović deluju sjajno u tandemu. Do septembra ipak, ima dosta vremena i najviše će zavisiti od forme obojice, pre svega eventualne promene kluba našeg najboljeg strelca i minutaže Jovića u Real Madridu.

Izvesno je ipak, da će biti promena na sledećem spisku. Povratak Luke Milivojevića i Matije Nastasića deluje logičnim. Obojica su se izjasnila da ne žele da igraju za državni tim dok je Mladen Krstajić na klupi. Sad kad će ih na okupljanje za kvalifikacione utakmice zvati Tumbaković nema prepreka da se vezista Kristal palasa i štoper Šalkea ponovo zauzmu mesta koja im pripadaju.

Upravo bi Milivojević i Nastasić trebalo da popune praznine u državnom timu vidljive još prošle jeseni u Ligi nacija, bez obzira na dobre rezultate. Uz Nemanju Matića, često odsutnog sa reprezentativnih akcija zbog povreda (možda i nezadovoljstva!?), nemamo drugog dovoljno kvalitetnog zadnjeg veznog, sposobnog da kreira igru. Nemanja Maksimović je više ratnik i odnosom prema dresu Srbije zaslužio je mesto u prvoj jedanaestorici, ali sa Lukom bismo dobili više, pogotovo što su povrede uvek moguće, a evidentno je da Orlovi sa i bez iskusnih igrača na sredini poput Matića i Milivojevića nisu isti. Na toj poziciji zahvalna bi mogla da bude pomoć Ljubomira Fejse, mada više kao alternative nego prvog izbora, pogotovo zbog čestih povreda.

Nastasić će dobro doći defanzivnom delu tima jer se pokazalo da u odbrani imamo najviše problema. Nikola Milenković je zablistao uoči i na Svetskom prvenstvu u Rusiji, međutim, imao je lošu sezonu u Fjorentini, a i evidentno je da mu nedostaje iskusniji igrač pored sebe kakvi su bili Branislav Ivanović ili Duško Tošić, u odnosu na tek dve godine starijeg Miloša Veljkovića, kao i Uroša Spajića, igrača Nastasićevog godišta, ali sa znatno manje iskustva u državnom timu.

Pretenciozno bi bilo očekivati da Tumbaković vrati u reprezentaciju Ivanovića i Tošića, u ovom trenutku o tome verovatno i ne razmišlja, mada kad se plasman na EP postavi kao imperativ onda su novom selektoru sva „sredstva” dozvoljena.

Antonio Rukavina i Nemanja R. Miletić figuriraju i dalje kao jedini kandidati za poziciju desnog beka, deficitarnu upravo posle prekomande Ivanovića u centralni deo odbrane ili eliminisanje iz reprezentacije kao što je uradio Krstajić. Izbor je suviše mali da bi novi selektor mogao da traži neko drugo rešenje.

Kapiten Aleksandar Kolarov je siguran na suprotnoj strani terena, alternativa mu je Filip Mladenović i možda Milan Rodić ukoliko se vrati u formu od prošle jeseni.

Marko Dmitrović je pokazao da zaslužuje mesto na golu, bez obzira što je javnost u početku teško prihvatala nepozivanje Vladimira Stojkovića, više od decenije jednog od zaštitnih znakova državnog tima. Vraćanje golmana Partizana u državni tim predstavljalo bi možda i revolucionaran potez u ovom trenutku i teško je očekivati da bi Tumbaković mogao to da uradi.

Oko ostalih pozicija i nema previše neizvesnosti. Uz Maksimovića i Saša Lukbić, bez obzira na blede igre za mladu reprezentaciju na EP u Italiji, predstavlja budućnost Orlova i očekuje se da i dalje dobija pozive. Državnom timu je potreban i Marko Grujić i on zapravo predstavlja enigmu, jer se čini da nije samo Krstajić kriv što nije dobijao pozive posle Mondijala.

U veznom redu imamo i najviše kvalitetnih igrača, asova sa zapaženim ulogama u klubovima. Neće naravno ni Tumbakoviću biti lako, niti moguće da svi igraju i budu zadovoljni. Dušan Tadić imaće i dalje glavnu ulogu, ali će pored njega, ukoliko bude igrao na centralnoj poziciji u srednjem redu, naći mesta i za Adema Ljajića i Sergeja Milinkovića-Savića, pogotovo ako novi selektor bude prešao na formaciju 4-4-2.

Filip Kostić i Mijat Gaćinović imaju sjajnu sezonu iza sebe, videće se da li će dobro početi i sledeću, deluju kao najlogičnija rešenja za krilne pozicije, pre Andrije Živkovića i Nemanje Radonjića, pogotovo ako obojica do septembra ne pronađu klubove u kojima će više da igraju nego u Benfiki i Marselju. U obzir bi mogao da dođe i Aleksandar Katai, koga je Krstajić vratio u državni tim za junske kvalifikacione utakmice posle dve i po godine.

Uz Mitrovića i Jovića za mesto u špicu konkurisaće i dalje Aleksandar Prijović, iako šampionat Saudijske Arabije nije atraktivan i javnost često nema ni približno dobar uvid u njegovu formu kao dok je igrao za PAOK.

Pred selektorom su dakle, i slatke muke oko sastava, mada će više biti onih drugih, vezanih za vraćanje poverenja u državni tim i naš fudbal uopšte, ali i borbu sa osporavanjima kojih će, s pojedinih strana, verovatno opet biti.