Zasluženo priznanje za Tumbakovića

Ljubiša Tumbaković biće danas imenovan za selektora reprezentacije Srbije. Najtrofejniji trener u istoriji Partizana i do početka juna glavnokomandujući na klupi Crne Gore postaće deseti prvi stručnjak Orlova od 2006. i stvaranja prvog državnog tima Srbije.

Breme prethodnika neće predstavljati opterećenje popularnom Tumbi jer su samo Radomir Antić i Slavoljub Muslin uspeli da odvedu našu reprezentaciju na svetska prvenstva. Ljubiša dolazi na funkciju posle tri kvalifikacione utakmice i četiri osvojena boda. Plasman Srbije na Evropsko prvenstvo 2020. ponovo je pod upitnikom jer nam samo pobede nad Portugalijom i Ukrajinom, uz opravdavanje uloge favorita u duelima sa Luksemburgom (dva puta) i Litvanijom, garantuju učešće na kontinentalnom šampionatu.

Olakšavajuća okolnost za novog selektora i Orlove je što i u slučaju neuspeha u kvalifikacijama imamo pravo na popravni u baražu. Norveška međutim, posebno zbog domaćeg terena, nije nimalo naivan protivnik, čak se epitet slabog rivala ne može staviti ni iza imena Škotske i Finske, pod uslovom naravno da dve skandinavske i ostrvska selekcija ne budu uspešne u borbama do novembra.

Fudbalsku Srbiju u svakom slučaju može da raduje što na klupu stiže stručnjak zavidne biografije, već dve i po decenije jedan od naših najcenjenijih trenera. Tumbaković će danas dobiti odavno zasluženo priznanje i poverenje, a dovoljno je iskusan i kvalitetan trener i čovek da zna način na koji će pokazati da je mnogo ranije trebalo da se nađe u toj ulozi.

Selektorska pozicija Ljubiši je uvek izmicala. Često je znao da kaže da nikad nije ni bio ozbiljan kandidat, već da je, kao i Radomir Antić pre 2008, bio samo dežuran stručnjak za popunjavanje novinskih stubaca kad je mesto na klupi državnog tima upražnjeno. Tumbaković je zbog toga više puta odbijao da priča o preuzimanju Orlova. Nije to činio ni prošle nedelje kad je postalo izvesno da će najzad da sedne na klupu Srbije. Javnost će njegove reči da čeka do utorka kad bi trebalo da bude promovisan.

Imenovanje za selektora Crne Gore pre skoro dve i po godine za iskusnog stručnjaka predstavljalo je priznanje i krunu uspešnog rada u brojnim klubovima. Tumbakovićevo zadovoljstvo nije ipak, bilo potpuno jer je zaslužio da vodi bolje igrače nego što ih imaju Crnogorci. Sužen izbor igrača, posebno česte povrede Stevana Jovetića i Stefana Savića, jedinih zvezda u reprezentaciji Sokolova, otežavale su ionako težak zadatak da naše južne komšije odvede na veliko takmičenje, što je podvig koji nijedan njegov prethodnik nije ostvario.

Ne bi bilo dobro da se Tumbakovićevo odbijanje da vodi Crnu Goru protiv tzv. Kosova karakteriše kao razlog što je dobio posao selektora Srbije. Novi prvi stručnjak Orlova nije bio inicijator takvih događaja i njegov potez usledio je tek pošto su odbili da igraju Mirko Ivanić i Filip Stojković, fudbaleri Crvene zvezde. Čak i da nikad nije seo na klupu Crnogoraca Ljubiša je zaslužio da predvodi državni tim Srbije. Razlog svakako ne može da bude patriotizam i način na koji ga ispoljava, već stručnost, iskustvo, znanje i harizma, a da trofejnog trenera odlikuju takvi atributi moraju da priznaju i oni koji ga nikad nisu voleli.

Stvaranjem na desetine reprezentativaca u Partizanu od kojih je jedan, Mladen Krstajić, čak i njegov prethodnik na klupi Srbije, Tumbaković se odavno preporučio za funkciju. Niko od kasnije proslavljenih imena našeg fudbala poput Sava Miloševića, Dragana Ćirića, Igora Duljaja, Alberta Nađa, Saše Ilića, Vladimira Ivića i ostalih nije zaboravljao da u svakoj prilici zahvali Ljubiši za sve što je postigao, odnosno da ga tretira i kao fudbalskog oca.

Zbog toga je odluka vodećih ljudi FSS da komandnu palicu dodele Tumbakoviću logična i u ovom trenutku jedina ispravna. Novi selektor Srbije živi u Beogradu i naše najbolje igrače odlično poznaje. Pravio je taktiku protiv njih prošle jeseni u Ligi nacija kao selektor Crne Gore i mogao je već da se uveri u potencijal Orlova.

Momenat sigurno nije najbolji i svi bismo bili srećniji da je Ljubiša na selektorsku funkciju izabran pre početka ciklusa, kad je bilo dovoljno vremena da sprovede u delo svoju filozofiju, bez rezultatskog minusa kakav je naša reprezentacija već napravila posle debakla u Ljvovu.

Iako za eventualni neodlazak na EP niko ne bi mogao da krivi samo njega, jer preuzima državni tim skoro na polovini kvalifikacionom ciklusa, Tumbakoviću će svakako visiti mač nad glavom. Rezultatsko opterećenje, na koje je bezbroj puta navikao u bogatoj karijeri, zapravo je i razlog što će Ljubiša a ne njegov učenik Mladen Krstajić od septembra sedeti na klupi Srbije. Ne samo oni koji će ga danas zvanično izabrati, već i veliki broj ljubitelja fudbala u Srbiji, veruje da novi selektor može da u potpunosti iskoristi veliki pojedinačni potencijal naših reprezentativaca i od njih napravi i jak tim.

Blanko podršku Tumbaković sigurno ima. Neće mu biti lako da je zadrži ukoliko ne bude ostvarivao uspešne rezultate, ali bar u početku neće biti u koži svog prethodnika kome posle SP u Rusiji nije bilo dozvoljeno da izgubi utakmicu, ponajviše zbog toga što su uspešni rezultati bili jedini način da nas ubedi da može da obalja selektorski posao.

Ljubiša ima sve ono što Mladen nema i mnogo toga još, ostaje samo da se kockice sklope, da ima odrešene ruke i u državni tim poziva one za koje smatra da su najbolji, da pošteno radi i onda možemo da računamo i na sreću u odlučujućim utakmicama jer se fortuna uvek zaslužuje, nikad ne pada s neba.