Teodosić: Đorđević i Danilović me ubedili da dođem u Bolonju

Javio se za reč, ali onda objasnio da nije novinar. Da je tu samo da mu poželi dobrodošlicu, da mu je drago što ga vidi... I sve to na srpskom jeziku, što je posle prevodio brojnim Italijanima.

Slučajno ili ne, ali baš u tom trenutku stolu za kojim je sedela nova zvezda Virtusa, prišla je devojčica u društvu, pretpostavljamo majke.

Nosila je dres sa brojem 10, koji je na Evropskom prvenstvu u Španiji nosio Aleksandar Đorđević. I ona je došla da pozdravi srpskog asa, da se slika sa njim. Ali tek pošto je raširila trobojku.

Sjajan način da bude završena promocija Miloša Teodosića, kao novog igrača Virtusa. A taj trio bio je samo jedni od par stotina navijača koji su ponovo došli da pozdrave Teodosića i od prvog dana mu pruže podršku.

Sve to kao da je iznenadilo jednog od najboljih plejmejkera Evrope. Pre bilo kakve priče, priznao je:

– Malo sam nervozan i uzbuđen. Nisam očekivao da ću vas videti ovoliko. Niko mi nije rekao da ćete me ovako dočekati. Hvala vam – rekao je čovek koga u Bolonji već sada očigledno obožavaju.

Pošto se zahvalio čelnim ljudima Virutsa, Teodosić je dodao:

– Hvala i Aleksandru Đorđeviću, sa kojim sam razgovarao još u februaru, a koji mi je još tada predstavio ideju o pravljenju novog tima, koliko će energije i rada uložiti kako bi Virtus ponovo postao jedan od najvećih klubova Evrope. Tada me ubedio da je ovo pravo mesto gde treba da budem.

Kako je rekao, nije samo sa Đorđevićem razgovarao. Već i sa čovekom čiji dres krasi svodove Palamalaguti arene.

– Pričao sam i sa Predragom Danilovićem. I on mi je rekao da je ovo najbolje mesto gde jedan košarkaš treba da bude, da živi i da igra košarku.

Teodosić je svestan da je pred svima u klubu veliki posao i ne plaši se toga. Naprotiv.

– Došao sam ovde da napravim nešto veliko sa ovim timom i siguran sam da ćemo u tome uspeti.

Kroz pitanja novinara, vratio se na razgovor sa Đorđevićem, posle koga je odlučio da od svih brojnih ponuda, koje je imao ovog leta, izabere baš ovu.

– Razgovarali smo dva sata, ali nije morao ništa posebno da mi kaže. Bolonja je grad košarke, sa velikom istorijom. I zbog toga sam odlučio da dođem.