ZVIŽDUK - Ubistvo fudbala

Piše: Branko Spasojević

Topi se i lagano nestaje, pred našim očima i u naopakim vremenima, duša srpskog fudbala. Ima li neko pravo uopšte da to ospori, u trenucima nestanka Slobode i Borca, čija istorija, na malenom prostoru, omeđena u svega 60 kilometara, otkriva esenciju zdravog rivalstva i suštine domaćeg loptanja, za oko i dušu?

Imali su Užičani i Čačani, sa svojim ljubimcima, uspone i padove, trpeli saplitanja i od ljudi iz svojih redova, izdržali i udare od onih čije biografije, ionako isprazne, bez angažmana u Slobodi i Borcu ne bi vredele ni pišljivog boba. Nisu mogli više. Ugasili su se ranije i Jagodina, Smederevo, Hajduk, Dubočica, Novi Sad, kragujevački Radnički, Kikinda, bespovratno nekadašnji šampion Obilić, zrenjaninski velikan Proleter... Razglabanja na temu šta su uroci i gde su smeštene posledice obično ne vode dalje od praznih priča, bez konkretnih rešenja.

Poslednji u nizu specijaliteta, serviran u gašenju čačanskog Borca, ipak, preti da preraste u presedan pogubnih dimenzija. Prvi put u Srbiji, na visokom nivou, pokrenut je mehanizam preseljenja i preregistracije kluba iz dva različita grada. Provo se preselilo na istu adresu gde je godinama prijavljen Borac, promenilo ime u Borac 1926 i dobilo dozvolu da se takmiči gde i ranije – u zapadnoj grupi Srpske lige!? U tom bogatom selu, do juče sinonimu uspeha malenog kluba i domaćinskog poslovanja, dogodine neće biti ozbiljnog fudbala.

Legalna trgovina, istina bez fiskalnog računa, ali zakonski, kažu, sasvim dozvoljena. Borca više nema, Provo je zvanično prodalo ime i sa pseudonimom 1926 neformalno kupilo pravo da čuva istoriju čačanskog fudbala. Naoko, jednostavno, suštinski ubistvo fudbala i bilo kakve sportske priče u njemu. Uvod u priču o sportu kao pukoj novčanoj transakciji, bez takmičarske draži i rezultatskih postulata. Samo novac, ništa više!

Praktično, od sada svaki lokalni šerif, kakvih nije malo u Srbiji, ima dozvolu da trguje, kupuje i prodaje istoriju i dragocenosti čuvara tradicije i nosilaca domaćeg fudbala. Amnestirani od bilo kakve odgovornosti, bez potrebe da se oslanjaju na tržište i njegove zakone, već troše novac poreskih obveznika, svakojaki ilići, lekovići, milanovići, itd. i od leta 2019. imaće dodatnu satisfakciju da rade kako im se prohte. Nikom ne polažu račune, obećavaju usput nebodere i milione, ne hajući za sutra...

Borac jeste, poslednjih godina, još od vremena direktora Slobodana Ilića, izgradio imidž kluba u kojem reč ništa ne znači. Od pre dva dana ni ugovori, presude, sporazumi... Sve je prazan, bezvredan papir, spakovan u običnu trgovinu, kakve će sve više biti, sa „ozakonjenjem” dosad neviđenog presedana.

Dok nam domaći fudbal, onakav kakvog pamtimo i hoćemo, nažalost, nestaje pred našim očima...