Piše: Svetlana Vujčić
Svaka čast Dejanu Periću, odradio je debi sa Orlovima sa toliko hrabrosti i taktičke zrelosti da mu mogu pozavideti mnogi stručnjaci. I tako mu zavide, pa neće boleti i ako preteraju, mada su pojedini na svojoj koži dobro osetili da selektorska umešnost i uspešnost najmanje zavise od trenerskog umeća.
Ispostavilo se da je najvažnije ne pogorditi se, a ipak vladati igračima i situacijom. Kakva je tu harmonija potrebna... Perić je upravo na debiju prekjuče protiv Crnogoraca ispoljio, pa i da je jači protivnik bio, jednako bi pobedio. Jer je pre svega skapirao svoje momke. Samim tim su i oni njega.
Kako jednostavno i kako nam ta jednostavnost često nedostaje, što je naš divni nobelovac Ivo Andrić govorio za sreću. To mu dođe isto, sreća i jeste u jednostavnosti.
O sujetu i samoljubivost mnogi u se sapleli i odrali noseve, najviše zbog toga što tako uspaljeni nisu bili u stanju da realno sagledaju mogućnosti i senzibilitet svoje ekipe i što su zbog nerealno visokog mišljenja o sopstvenom značaju toliko iskomplikovali samu igru, da su od svega najviše zbunjivali igrače.
Perke ne samo što svoje izabranike nije dovodio do rasejanosti već ih je tako s merom vozdigao, da su pružili odličnu partiju. On bi rekao, „samo sam ih pustio da budu ono što jesu“, ali to „samo“ tako je često nedostižno...
Nadamo se samo da će Perić ostati tome dosledan.
Krenimo od Momira Ilića, ljudine ogromnog srca, volje, uzvišenog odnosa prema dresu s državnim grbom, zaigrao je bolestan, sa akutnim stomačnim tegobama, ali to niko van reprezentacije nije mogao da primeti. To je kapiten, i to je istinski as.
Sledi mlađani Darko Đukić, zaslužio je, i to ne zbog njegovih fenomenalnih golova, već zbog svake sitnice, odnosa, stava, pobedničkog zova kojim je ispunio Pionir. Fenomenalno desno krilo, odavno ga nismo imali tako dominantnog, to je sjajno za reprezentaciju.
A, Marko Vujin, to je ono što se od njega uvek očekivalo. Svaka čast ubojitom levorukom šuteru, pre svega zbog toga što je uspeo da ukroti sopstvenu ego prirodu i preosetljivost, što se na najbolji način podredio kolektivu. Sila je!
Zbog Miroslava Kocića posebne pohvale Periću, malo ko je verovao u ovog, pokazalo se, vrhunskog golmana. Samo selektor. Pokazalo se sasvim dovoljnim. Čestitamo novom reprezentativcu.
Dalibor Čutura je posebna priča, kakav bek, ljudi, bruka, što bi rekli klinci, a i od njih je vitalniji, vispreniji i lucidniji. Tako je lako vrteo onu loptu, i delio saigračima, tako se vešto, kroz promenu pravca, kretao odlično postavljenom zonom Đetića, da smo načas pomislili da se vratilo ono zlatno vreme rukometa, ono, u kom smo tako divno uživali. Hvala Ti Dalibore, na tom vremeplovu, izmestio si nas iz sivila svakodnevice.
Bez obzira na određene propuste u odbrani, po svemu posledici nedovoljne uigranosti, velike zasluge nosi novi tandem Vučković – Pušica, uz Ilića noćna mora protivnika u najavi. Tu su još i pouzdani Nikčević i Stojković, te Rnić i Zelenović, od kojih se tek očekuje da zablistaju punim sjajem. Nije važno ko žari i pali, važno je da reprezentacija pobeđuje, što kaže Perić.
O njemu još samo kroz prizmu njegovog prijatelja i savetnika Branislava Zeljkovića. Sad nam je jasno na šta je mislio ovaj prekaljeni rukometni stvaralac kad je rekao da je Perke ozbiljan igrač i da u većini imaju iste poglede na igru...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
