Dujković: Borjan najbolji u Evropi!

Zlatibor. Taj viševekovni čuvar srpske tradicije lekovitog i kulturološkog nasleđa, za ovu priču bitno, već desetak dana turistički je domicil predsednika Skupštine Crvene zvezde i golmana sa stalnim imenom u klupskoj istoriji – Ratomira Dujkovića.

I, pretpostavka, čuvar srca njegovog u vreme uzbudljivog i nadasve potresnog kopenhagenskog meča s hičkokovskom penal-završnicom.

- Oduševljen sam, zadovoljan… mnogo - dan posle nadahnuto zbori, Dujković. - A, dramatično je bilo i dozlaboga nepovoljno za srčane bolesnike ha, ha…

Znameniti čuvar mreže i trener od snažne upečatljivosti, rafiniranog izgleda i u sedamdesettrećoj očuvane krepkosti, veliča preksinoćni uspeh na travi „Parken stadiona”, razumljivo, ponajviše naslednika u rukavicama – Milana Borjana.

- On, odavna pričam, najbolji je golman u Evropi! Daleko, daleko iznad konkurencije. Zvanično nije, na žalost njegovu i našu, a bio bi da igra  u Realu, Junajtedu… To ne kažem zbog odbranjenih teških šuteva, tri penala i gola. Borjan je oslonac ekipe, pozitivna ličnost. Lider, najpreciznije rečeno.    

Predosećao je Borjanovu holivudsku rolu, šarmantno uverava, ne baš i za Oskara. I, simpatično priznaje, mnogo manje od strelca jedinog gola - Ričmonda Boaćija.

- Znao sam da će odbraniti penal, dva. Ne i tri, ponajmanje pretpostavio fascinantnu hladnokrvnost i pribranost nakon promašaja saigrača. Čudo jedno, zbilja. I još nešto: vradžbinama nisam sklon, međutim, posle Boaćijevog bajanja Borjanu pre penala… ne znam šta bih rekao – nasmejao se čujno. - Nešto je, bogme, bilo u njegovoj molitvi ha, ha…

Osmehnuo se strastvenije na opasku: uspešno ste svojedobno branili penale. I, posle podsećanja na 7. jun 1970. i 46. prvenstveni duel Crvene zvezde i Partizana, odbranjene jedanaesterce Slobodanu Petroviću i Momčilu Vukotiću, rekao obzirno birajući reči:

- Moca je bio sjajan tehničar i, znao sam, ako budem blagovremeno krenuo u šut – odbraniću penal. Tako je i bilo… Siguran nisam bio i za Petrovića, manje poznatijeg od Moce i pojedinih u drugim klubovima da bih vodio evidenciju kako i gde je šutirao najčešće. Da, umeo sam to… čekao udarac, nikad ranije otvarao stranu. 

S namerom servilan zaključak: lepe uspomene na dane slave i dan-danas pominjane, iskamčio je setan odgovor:

- Fantastične uspomene, nema šta.