Lepa sećanja naviru Nemanji Matiću na pomen reči – Portugalija. Godine u Benfiki, život u Lisabonu i – 29. mart 2015. Neviđenim golom, prvim od ukupno dva u dresu sa grbom FSS, zakucao je Rui Patrisija i doneo Orlovima izjednačenje na krcatom La lužu...
Srbija priželjkuje – Nemanja, ponovi i sutra taj spektakl!
– Utakmica ima ogroman značaj za oba rivala. Gubili smo neočekivano bodove, kao i Portugalci. Imamo čemu da se nadamo, uradićemo sve za tri boda. Spremni smo i orni da pružimo maksimum – odavno je profilisan stav Nemanje Matića u očekivanju šestog susreta sa portugalskim timom.
Iste godine, u oktobru, Srbija je ponovila sjajnu partiju, ali na stadionu Partizana ostala bez bodova. Rezultat identičan – 1:2. Matić je zbog crvenog kartona morao van terena.
– Odlično se sećam, sjajno smo igrali, napadali... Ali i kad igrate dobro, to ne garantuje pobedu, pogotovo protiv velikih reprezentacija. Pobeđivao sam „milion” puta na takav način. Dešava se to i Portugalcima, često igraju loše, rival ima 70 odsto posed lopte i Ronaldo sa dva gola donese trijumf.
Možda je vreme da Srbija napravi sutra veče kopernikanski obrt.
– Nadam se da će tri boda biti naša, zbog bolje igre. I Srbija ima kvalitet, sjajne pojedince, kadre da potezom reše utakmicu.
Dolazak novog selektora, Ljubiše Tumbakovića, podigao je atmosferu, ponovo iskri optimizam iz tabora Orlova.
– Teško je proceniti uoči utakmice da li je dobra promena selektora uoči ovako važnog duela. Nije sigurno loše, dolazi nam jedna od najjačih ekipa sveta. Tumbaković nam je predstavio metode rada, saopštio na čemu će insistirati. Objasnio je da voli disciplinu na terenu, posvećenost od prvog do poslednjeg dana. Nije to ništa novo za nas, tražiće ono što smo već radili. Razlika između trenera ogleda se u igri i rezultatu. Nadam se da će Tumbaković beležiti uspehe. Nikom nije lako protiv Srbije, pogotovo pred domaćom publikom, koju očekujemo u velikom broju.
Nove priče kao da su usud srpskog reprezentativnog fudbala. Ponovo tragamo za „koskom optimizmom”, idejom za bolje sutra.
– Ne znam kako da objasnim još jedan „novi početak”. Bili smo na dobrom putu, posle plasmana na SP, i pored toga što nismo prošli grupu, nismo smeli da to doživimo kao debakl. Učestvovali smo na velikom događaju, očekivalo se da mirnije dočekamo kvalifikacije za EP. Krivo mi je zbog toga...
Objašnjenje se samo naslućuje...
– Svaki uspeh doživljavamo euforično, neuspeh kao tragediju. Ne može se protiv toga, to smo mi, to je naš temperament... Bilo bi lepo da upišemo dva velika takmičenja zaredom.
Uveren je Matić, što i dokazuje retoričkom odlučnošću, da pozicija rezerviste u Mančeser junajtedu može samo da ojača njegovu snagu i želju na terenu.
– Dugo sam u fudbalu, onom na vrhunskom nivou. Igrao sam skoro sve utakmice poslednjih godina, ali da bih se našao u timu, morao je prethodno neko da se preseli na klupu. To je normalan proces, klupa je za fudbalere... Sećam se da sam bio rezervista i dok sam nosio dresove Vitesea, Čelzija... Odgovornost je na treneru, ako ne osvoji titulu, zna se ko polaže račune. Moje je da se trudim, da radim najbolje, i pokažem da je pogrešio. Naravno i da me vrati u tim! Nemam nijedan problem, trener mora da izabere najbolje... Spreman sam da igram, u svakom slučaju!
U reprezentaciji je situacija utoliko delikatnija.
– Imate 20 igrača i svi misle da imaju mesto u timu. I to je dobro, zamislite da neko dođe na pripreme i smatra da ne zaslužuje da igra. Nisu tu bitne godine, da li neko ima 18, ili kao ja, preko 30. Svako od nas mora da prihvati odluku selektora. U suprotnom, vrata su tu, reprezentacija nije obaveza.
Tu je i grupa povratnika – Milivojević, Nastasić, Nikola Maksimović.
– Viđali smo se po utakmicama, deo grupe bili godinama, ništa se novo nije desilo... – smatra Nemanja Matić da se ništa radikalno nije dogodilo povratkom u tim (ne)spornih reprezentativaca.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
