KORNER: Bežanje od derbija

PIŠE: Zlatibor Repić

O najvećoj svetkovini domaćeg fudbala pričaće se još danima. Pobeda Partizana ostvarena u finišu zahvaljujući rezervistima Sejdubi Sumi i Zoranu Tošiću, taktika Crvene zvezde sa trojicom štopera i pojačanom sredinom terena, možda ponajviše i sporan detalj iz 69. minuta kad je šampionu poništen gol, biće i dalje u centru pažnje.

Jak utisak sa svakog večitog derbija na pozitivan ili negativan način uvek ostave navijači. U Humsku se tri dana posle skoro 20.000 dece na utakmici Lige Evrope Partizan – AZ Alkmar vratile najvatrenije pristalice crno-belih uz simpatizere njihovog večitog rivala.

Ništa se neobično nije desilo. Sukobi s policijom pre meča na severnoj tribini, razni transparenti, dimne bombe, baklje, uobičajen su kolorit svakog okršaja naših najvećih klubova. Na to je navikla većina posetila okršaja srpskih velikana, što ne znači da im se ponašanje publike dopada.

Poražavajući je podatak da ni tridesetak hiljada ljudi ne može da se okupi u periodu kad Crvena zvezda igra Ligu šampiona, a Partizan Ligu Evrope. Interesovanje za dva najveća domaća kluba ponovo je veliko i među najmlađom, verovatno i starijom populacijom. Čudi onda da odavno tribine u večitom derbiju nisu ispunjene do poslednjeg mesta.

Razlog bi mogla da bude hronična nebezbednost gledalaca. Teško da se u nedelju predveče neko od prisutnih na stadionu u Humskoj pitao koliko je dece od pre samo tri dana ranije došlo na utakmicu. Mališani su uživali na dva evropska meča crno-belih i izgleda da jedino kazna UEFA može da utiče na njih i njihove roditelje da prisustvuju spektaklu.

Derbi bez atmosfere kakvu prave navijači oba kluba ne bi imao draž. Ružno je, za mnoge i iznad zdravog razuma konstantno prisustvovati nemilim scenama, prekidima meča zbog bakljade i dima. U nekim se zemljama ide na stadionima da bi se sedelo i uživalo, a ne strahovalo da li će neko od posetilaca da strada od pirotehnike, za čiju upotrebu dugo niko ne nalazi ili ne traži lek.