Kada je odlazio u Alvark, baš u razgovoru za „Sportski žurnal“, Milan Mačvan je rekao da u Japan ide po „svež početak“. Na mesto gde će moći ponovo da igra košarku, da vrati samopouzdanje. Gde ga neće pitati kako je.
I – u taj „svež početak” sjajni krilni centar ulazi sa trofejom u rukama. Ni manje, ni više, već onim koji pripada najboljem timu Azije. Mačvan nepravedno nije svrstan u prvu petorku turnira – ovo nije subjektivna ocena, već je zasnovana na svemu što je pružio tokom turnira na Tajlandu. Jasno je da je bio ta karika koja je i prošle godine nedostajala Pavićevićevom Alvarku da u finalu nadmaši iranski Petrohemi.
Ovoga puta tim Japanci su se Irancima osvetili u polufinalu, a libanski Al Rijadi za poraz u prvoj fazi turnira u finalu je dobio revanš sa kamatom. Sada je japanski tim imao Mačvana, a sa njim i 16 poena, 8,6 skokova i 2,2 asistencije na svakom meču.
Mačvan brojao do 20
Mačvan je u finalu brojao do 20. I bio najzaslužniji što je pitanje pobednika rešeno već posle prvih 20 minuta. Sve posle toga bilo je stvar rutine.
Luka Pavićević i njegov stručni štab, dobro su pripremili tim koji je uspeo da odoli svim naletima rivala i slavi istorijsku pobedu. Onu koja im je donela prvi trofej u Kupu azijskih šampiona.
Finale: Alvark - Al Rijadi 98:74. Za treće mesto: Naft Abadan – Muharak 81:69.
Alvark Tokio: Mačvan 20 (11-5, 4-3, 1-1, 8 sk, 6 as, 2 il z a22 min), Kirk 18 (12 sk), Kojima 13 (5 as). Al Rijadi: Ibekve 31 (10-7 za tri, 6 sk), Voren 19 (6 as). Naft Abadan: Davarpanah 31 (4 as), Hadadi 19 (9 sk). Muharak: Marfi 19 (11 sk), Heris 17 (10 sk).
- Završili smo večeru u hotelu, seo sam da pogledam i odgovorim na 20-tak poruka koje sam dobio od najbližih – porodice i prijatelja – kaže Luka Pavićević. – Ovo je veliki uspeh za Alvark, grad Tokio, ali i za japansku košarku koja svake godine pravi pomak napred. Napravili smo najveći uspeh jednog japanskog tima na kontinentu, prošle godine bili smo prvi finalisti, sada i prvi šampioni Azije.
Specifična vrednost uspeha je u tome da se Alvark kompletirao neposredno pred polazak u Bangkok. Pridružila su se petorica reprezentativaca. Naš stručnjak ističe da čestitke zaslužuju svi igrači i njegovi saradnici, a pitanje o Mačvanu nije trebalo ni da postavljamo.
- Odigrao je sjajno ceo turnir, ali još je značajnije što se kroz trenažni proces nametnuo i uklopio sa ekipom, ne samo košarkaškim, već i ljudskim kvalitetima i sjajnom radnom etikom.
U finalu se potvrdilo pravilo da je retkost da na jednom turniru dva puta „izgubite” od istog rivala.
- Mnogo nam je značila ta prva utakmica u kojoj su nas iznenadili detaljima u odbrani koji nisu česti u Japanu. Uz neke naše greške naneli su nam dosta bolan poraz, posle koga smo imali eliminacioni meč sa šampionom Koreje, pa sa iranskim prvakom pojačanim trojicom reprezentativaca samo za ovaj turnir. Rasli smo iz meča u meč i maksimalno motivisani dočekali finale, što je dovelo i do visoke razlike, koja je na momente prelazila i 30 poena.
Pavićević, iskusan u uspesima i kao igrač i kao trener, zna da slavlje mora da bude završeno pre dolaska u Tokio.
- Biće sigurno nekog „dočeka”, ali ovo je tek početak duge sezone sa mnogo iskušenja u kojoj branimo trofej – zaključio je trener prvaka Japana i Azije.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
