Milan Mačvan, novi šampion Azije: Kako ja želim, a ne kako drugi vide

Dogovor je bio takav.

– Čujemo se sutra oko podneva, kad sletimo u Tokio – uzvratio je Milan Mačvan, na čestitke odmah posle pobede u finalu Kupa azijskih šampiona.

Sutradan, čim je sleteo u Tokio, krilni centar novog prvaka Azije se javio.

– Pre nego što sam došao u Japan, nisam ni razmišljao o tome koliko je Bangkok ustvari udaljen od Tokija. Pa to je sedam sati leta! Dobro je što smo pobedili. Ne smem ni da pomišljam kako bi bilo da nismo. Ko bi podneo tu tišinu i nelagodnost tokom sedam sati putovanja – pričao je očigledno umoran, ali i te kako zadovoljan Mačvan.

Dodao je...

– Bilo je dosta naših navijača, njih oko 30-40 koji su se vraćali sa nama, što je bilo iznenađenje za mene. Tako da je bilo lakše podneti taj dugački put.

Potom se vratio onome što je prethodilo tom putu. Turnir koji je u Bangkoku okupio azijske šampione. Trijumf Alvarka, prvi u istoriji kluba.

Zadovoljstvo se jasno moglo čuti u Mačvanovim rečima. Svestan da azijska košarka i nije baš bliska ljudima u Srbiji, pa i Evropi generalno, priču je počeo tako što je malo „približio“ turnir koji je njegov Alvark osvojio u nedelju, u prestonici Tajlanda.

– Najjednostavnije, to je kao Evroliga u Evropi. Ovo je u Aziji najveći klupski turnir. Osim šampiona Kine, Guangdonga, koji je došao sa mešovitim timom, gde je igrala druga petorka, pa i gde dvojica stranaca nisu igrala, iako su bili tu, ostali su bili u najjačim sastavima. Posebno Naft Abadan, gde igra pola reprezentacije Irana, pa Al Rijadi, u kome je pola libanske selekcije...

Ukratko:

– Dosta jak turnir. Posebno je za nas bio težak, jer smo tek kompeltirali tim, reprezentativci Japana su sa Svetskog prvenstva došli kasno. Ali, odigrali smo najbolje kad je bilo navažnije, rasli smo kroz turnir, što je bitno.

Činjenica je i da je Mačvan sve bolje igrao kako je takmičenje odmicalo.

– Moja situacija je bila specifična. Pre turnira nismo znali da li ću moći da igram uzastopne utakmice. Osim toga, bili smo limitirani brojem stranaca. Recimo, imamo beka, Japanca koji je rođen u Americi i naturalizovan je, a nije mogao da igra. Pa smo otišli bez njega...