Veličković: Saigrači imaju tu energiju koja te... Napali!

Nemojte da ga pitate za energiju. Ni za emocije... Ni kako da sve to sa godinama ne slabi, već kao da postaje sve jače. A više nema 23, već 33 godine. Baš nedavno je proslavio rođendan. Jer, umesto odgovora, dobićete pogled pun neverice i kratko...

– K`o da me ne znate!

Da. Novicu Veličkovića znaju, pa nećemo preterati ako kažemo, baš svi. Znaju i za njegovu energiju, za te emocije. Znaju i da će da igra i kada niko drugi možda ne bi. I da će igrati dobro.

Zato teško da je nekoga iznenadilo kada je trojkama u prvom poluvremenu utakmice protiv Tofaša, vraćao Partizan u život. Budio polu-uspavane tribine, tražio podršku. Preko potrebnu.

Posebno snažnu dobio je polovinom poslednjeg perioda, kada je sjajnom odbranom naterao Tarika Filipa na izgubljenu loptu, pa uputio onaj „značajni“ pogled ka tribinama. Pogled koji „zahteva“:

– Pojačajte!

A u kakvom je ritmu bio, posebno nije iznenađenje ono snažno zakucavanje, na asistenciju sjajnog Korija Voldena.

Tačno četiri minuta i 56 sekundi pre kraja. Posle koga je odveo Partizan na devet razlike (83:74) i završio što je započeo.

Pošto je dres zamenio sa, očigledno vrlo dragom majicom, kako je rekao, poklonom, na kojoj je karikatura njega i Saše Ilića, bivšeg kapitena fudbalera Partizana, Veličković je analizu duela protiv Tofaša počeo od početka.

– Kako je krenulo, mislio sam da će ubaciti svaki šut koji su uzeli. A to frustrira – priznao je Veličković.

Dalje...

– Posle toga smo bili stegnuti, ali resetovali smo se u drugom poluvremenu. Srećom smo vratili rezultat na samo četiri razlike pri kraju druge četvrtine. Jer da je ostalo deset za Tofaš, mnogo bi teže bilo u nastavku. Trgli smo se. U drugom poluvremenu smo im dozvolili samo 31 poen. Što je recept za dalje. Posebno kada igrač kući, ne smeš nikome da dozvoliš da se naigra.

A sada to pitanje o energiji. Ali, pre odgovora...

– Pa ceo život je tako!

Osmeh, pa nastavak...

– Dosta sam i pošteđen, realno gledano. Do sada sam bio neka vrsta najboljeg saigrača, kapiten... A emocija.. Pa ona me ceo život vodi kroz ovu igru, zato je i igram. Da je nema, verovatno bih prestao odavno. Ali, mene to jednostavno drži.

Lakše je jer ima slične saigrače...

– Svi oni imaju tu energiju koja te... – tu je zastao, tražio bolju reč, ali iskoristio onu koja možda nije književna, ali jasno opisuje kako se oseća na terenu.

– Tu energiju koja te napali – rekao je...