Gajić o problemu Orlova sa desnom stranom: Teško do idealnog rešenja

Borba na tri fronta i visoke klupske ambicije svakog od 28 igrača Crvene zvezde koji su dobijali šansu u dosadašnjem toku sezone (izuzimajući omladince Pantovića i Burmaza debitante protiv Trepče u kupu) čini značajnim u koncepciji trenera Vladana Milojevića.

Uz Mohameda El Fardu Bena, Milan Gajić je najpoznatiji igrač projektovan samo za domaću scenu.

Nekadašnjeg omladinskog i mladog reprezentativca, sa jednim pozivom i u A tim Srbije (bez debija), zadesila je, ipak, nesreća pre devet dana u Kruševcu. Bivši fudbaler Bordoa povredio je primicač i od tada je konstantno na terapijama, sa još neizvesnim datumom povratka na teren.

– Nikad nije idealno vreme za povredu, ali ako sam mogao da biram bolje što je došlo do problema sa aduktorom na poslednjem meču uoči pauze, mada sam već propustio kup meč sa Trepčom – oseća se, ipak, žal u glasu Milana Gajića.

Crveno-beli borbu za bodove nastavljaju u petak protiv Rada na stadionu „Rajko Mitić”, neizvesno je da li će desni bek šampiona da se oporavi za okršaj protiv komšija sa Banjice.

– Videćemo kakvi će mi biti rezultati snimanja. Sve ću da uradim u dogovoru sa šefom stručnog štaba i lekarom. Ako oni procene da bi bilo rizično da igram u petak možda ne bi trebalo da budem forsiran, već da sačekam naredni meč, a biće ih pregršt do kraja jeseni.

U odsustvu Marka Gobeljića desni bok najboljeg srpskog tima protiv Trepče pokrivao je Milan Jevtović, kojem ta pozicija, takođe, nije izvorna.

– Kad sam došao u Zvezdu, Jevtović je takođe igrao beka. Radi se o polivalentnoj poziciji i na tom mestu može da se nađe više igrača, pogotovo u meču za koji znate da ćete biti izazito ofanzivni, da će ceo tim da stoji visoko.

Termin predviđen za utakmice reprezentacije uvek osveži priču o nedostatku klasičnog i kvalitetnog desnog beka za državni tim Srbije. Ljubiša Tumbaković je za okršaje sa Paragvajem i Litvanijom na raspolaganju imao Marka Gobeljića i Nemanju Miletića, Antonio Rukavina je prvi put izostavljen, a on je i sam govorio da je vreme za mlađe.

– Ne mislim da nemamo desne bekove. Tačno je da Gobeljiću i Miletiću ta pozicija nije izvorna. Mesto je inače, za polivalentne igrače, čest je slučaj da se u toj ulozi nađi oni koji su prethodni deo karijere provodili na drugom delu terena. Nisam se odrekao dresa reprezentacije, verujem da mogu da dobijem poziv, iako ni ja od početka bavljenja fudbalom nisam igrao kao desni defanzivac. Počeo sam kao štoper, u kadetima i omladincima bio sam zadnji vezni, možda sam igrom slučaja u prvom timu OFK Beograda postao bek. U omladinskoj reprezentaciji sam takođe, bio na tom mestu i isprofilisao sam se kao igrač na toj poziciji. U životu ne radim ništa što ne volim, zavoleo sam to mesto, ono pruža i priliku za ofanzivne izlete.

Nekad je i u našim klubovima primenjivija bila formacija 3-5-2, koja bi Gajiću više odgovarala.

– Transformišemo sistem igre tokom utakmice, igramo u više formacija, zavisno od filozofije trenera. Moderni desni bek pre svega mora da bude fizički na viskom nivou, jer to mesto zahteva i dosta ponavljanja. Imam karakteristike da to igram.

Ono što kopka celokupnu fudbalsku javnost je ipak, da nemamo prirodnog desnog beka, izuzev Branislava Ivanovića, koga posle SP u Rusiji 2018. nema u državnom timu.

– Pozicija je zaista specifična. Na levoj strani je drugačije jer je potrebno da leva noga bude jača. Imali smo Filipa Stojkovića, ali on je igrao za reprezentaciju Crne Gore. Mnogo toga, ponoviću, zavisi od filozofije trenera. Nemamo previše izbora, i dečaci u mlađim kategorijama pre biraju ofanzivnija mesta ili bar centralnog defanzivca.

Ako Srbija oskudeva sa desnim bekovima drugačija je situacija u Evropi i svetu. Gajiću se dopada jedan od najboljih bočnih defanzivaca u poslednjih nekoliko godina.

– Volim da gledam Karvahala iz Reala. Univerzalan je igrač. Po karakteristikama sam bliži njemu nego Daniju Alvesu. U Engleskoj se, pak, igra drugačije, Voker iz Mančester sitija je viši, brži, snažniji od mene – zaključio je Milan Gajić.