PENAL: Luka Jović i njegovo pravo

Piše: Zoran Stojadinović

Kao da je ukleta, reprezentacija Srbije ne može bez problema. Da li je Luka Jović ogorčen na selektora, ili je Ljubiša Tumbaković ljut na mladog fudbalera, postalo je iznenada centralno pitanje od reprezentativnog interesa pre svega zbog činjenice da je kult državnog tima odavno urušen i da je čak i tako iskusnom stručnjaku jako teško da postavi sve na svoje mesto. Bar ne tako brzo i lako bez obzira što svi pa i Luka Jović imaju pravo da se ljute.

Nezadovoljni minutažom bili su mnogi i pre Luke Jovića, kod prethodnih selektora... I uvek će tako biti, što i nije loše jer oslikavaju želju da igraju i doprinesu rezultatima reprezentacije...

Ali, kako rezultati reprezentacije izostaju u kontinuitetu, postavlja se pitanje do kada ćemo robovati sopstvenim zabludama zavede-ni potezima u klupskim, ne i reprezentativnim dresovima.

Jer, pre Luke Jovića, Adem Ljajić i Nemanja Matić bili su ljuti na Sinišu Mihajlovića i obrnuto, Dušan Tadić se ljutio na Ćurčića, Prijović na Muslina, Milivojević, Maksimović i Nastasić na Krstajića...

Nezadovoljstvo minutažom i zamenama pokazivali su prema Krstajiću – Gaćinović i opet Jović, jer nije igrao u Lisabonu...

A onda je došlo Evropsko prvenstvo za mlade reprezentacije i srpski „drim tim”, sačinjen od vedeta doživeo je fijasko. Najskuplji je bio i najgori uz konstataciju: „drugi ne bi došli”...

Priča se da je upravo tim rečima Luka Jović objasnio svoj učinak na EP u Italiji... Drugi ga već posle toga ne bi ni pozvali u reprezentaciju, Tumbaković jeste... Verovatno je želeo da stvara najjači tim praktično od nule...

Fudbaler Reala ma kako se zvao, svakako zaslužuje respekt u reprezenta-tivnoj porodici, ali, igrač kraljevskog kluba kakav je nekada bio Predrag Mijatović, ili kakav je danas Hrvat Luka Modrić, sebi nikad ne bi priuštio drskost da „sms” porukom obavesti sekretara Stručnog štaba da je zbog povrede napustio kamp reprezentacije...

To je već stvar vaspitanja, zrelosti i nekih drugih socioloških aspekata koji utiču na razvoj ličnosti.

Možda bi Ljubiša Tumbaković zaista morao da se zamisli zbog „novog slučaja“ da Luka Jović ima u Realu minutažu čak i da ne postiže golove, ali statističke brojke srpskog napadača u kraljevskom klubu dale bi selektoru za pravo da traži bolja rešenja i da Aleksandar Mitrović na svakoj reprezentativnoj utakmici ne pokazuje da je neprikosnoveni špic državnog tima.

U onoj jednoj u kojoj nije bio, doživeli smo fijasko: Ukrajina je pobedila 5:0, a napad Srbije predvodili su nezadovoljni Prijović i Jović.

Krstajić je „progutao” njihovo tiho nezadovoljstvo, svi mi – gorko saznanje da verovatno ni posle 20 godina nećemo gledati reprezentaciju na Evropskom prvenstvu.

A „nezadovoljni” će naprasno postati zadovoljni kad dođe novi selektor, bez obzira što su svojim nekadašnjim nezadovoljstvom naneli štetu državnom timu lečeći sopstveni ego, ne hajući za kult reprezentacije i ne znajući uopšte šta to znači jer nikad nisu imali priliku da vide koliko je reprezentativni dres značio Piksiju Stojkoviću, Predragu Mijatoviću, Slaviši Jokanoviću, Savi Miloševiću, Dejanu Stankoviću, Marku Panteliću, Mladenu Krstajiću, Nemanji Vidiću, Vladimiru Stojkoviću, Aleksandru Kolarovu...