Bunjevčević i Veljković jedini naši igrači u istoriji Totenhema dugoj 120 godina

U tradiciji Totenhema, narednog rivala Crvene zvezde u Ligi šampiona (utorak 21,00 u Londonu), dugoj 120 godina, samo su dva srpska igrača nosila dres Pevaca. Goran Bunjevčević ostavio je dubok trag od 2001. do 2006, dok je povremeni aktuelni reprezentativac Miloš Veljković prošao mlađe selekcije i dva puta ulazio u igru s klupe za prvi tim.

Primer Bunjevčevića je ipak, specifičan, pogotovo zbog činjenice da je prerano preminuli sjajni defanzivac iz perioda kraja devedesetih i početka dvehiljaditih godina osvojio dve titule i dva kupa sa Crvenom zvezdom.

Popularni Bunja je u klubu iz severnog Londona proveo pet naspram četiri sezone na Marakani. Odlazak u Premijer ligu leta 2001. Goranu je bilo najveće priznanje za izvanredne igre u crveno-belom dresu. Transfer je iznosio pet miliona funti.

Debitovao je 18. avgusta 2001. protiv Aston Vile (0:0). Imao je nesreću da iste sezone povredi kičmu u okršaju sa Čelzijem zbog čega je propustio veći deo takmičarske godine. Vratio se u narednom šampionatu, izborio se za mesto u odbrani kod menadžera Glena Hodla, prethodno selektora Engleske.

Zbog izvrsnog skoka i još bolje duge lopte Goran je bio idealan igrač za engleski šampionat. Totenhem u to doba nije imao važnu ulogu u najvećoj članici Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije.

Bunjevčević se dva puta upisao u strelce u dresu Totenhema, ali ne u Premijer ligi, već u Liga kupu. U sezoni 2004/05 dvaput je zatresao mrežu Oldama (6:0). Oprostio se od Pevaca 26. maja 2006. posle 58 utakmica u svim takmičenjima.

Tokom boravka na „Vajt hart lejnu” Goran je imao i status reprezentativca. Izborio se za mesto u državnom timu još dok je bio u Crvenoj zvezdi, kasnije ga je Vujadin Boškov odabrao i za putnika na Evropsko prvenstvo 2000. u Belgiji i Holandiji, nažalost poslednjeg na kojem je učestvovala naša selekcija. Bunjevčević ipak, nije dobio šansu i da zaigra na kontinentalnoj smotri.

Posle Bunje u Engleskoj su blistali brojni srpski igrači, najviše Nemanja Vidić i Branislav Ivanović. Oni su takođe, igrali u defanzivi. Odbrambeni igrač je i Miloš Veljković koji nije dobio šansu u prvom timu, čekao je da mu ugovor istekne pa se 2016. preselio u Verder.

Posle Totenhema Bunjevčević je imao uspešnu rolu u Holandiji. Godinu dana nosio je dres Den Haga, odigrao 23 meča i postigao jedan gol. Usledio je njegov oproštaj od fudbala u 35. godini.

Već naredne 2008. počeo je funkcionersku karijeru. Izabran je za sportskog direktora Crvene zvezde. Nije se ipak, dugo zadržao u voljenom klubu, već u avgustu posle eliminacije iz kvalifikacija za UEFA kup od APOEL-a (2:2, 3:3) u paketu sa predsednikom Toplicom Spasojevićem, posle optužbi navijača da su krivi za neuspeh, odlučio je da se povuče.

Posle više nezvaničnog boravka u Zemunu, Goran je 2015. postao prvi sportski direktor u istoriji FSS. Bio je najzaslužniji za dolazak Slavoljuba Muslina na mesto selektora Orlova, samim tim doprineo je i plasmanu naše reprezentacije na prošlogodišnje SP u Rusiji, iako je njegovom treneru iz Zvezde po završetku kvalifikacija uručen otkaz.