Gde je dno „crne rupe” u igri Vojvodine?

Nije pomoglo ni „mešanje karata” sa sastavom (izostavljeni Veselinović, Saničanin, Eze i Devetak, a Matić počeo na klupi).

Čak ni to što je Inđija od 18. minuta igrala sa desetoricom!? Sve što u prethodnom kolu nije valjalo, u sredu se ponovilo. I to još za oktavu više.

Ispunjena je želja Petra Bojića, koji je posle remija sa Javora izjavio da je pobeda u susretu sa Inđijom važnija od toga kako će se do nje stići.

Što bi rekao pokojni Vujadin Boškov, bitno je da se pobeđuje, makar i s rezultatom „pola prema nula”.

Sa stanovišta brojki, takvom pragmatičnom pristupu nema šta da se prigovori. Na kraju krajeva, živi se od bodova, a ne od „umetničkog utiska”.

Imajući to na umu, Nenad Lalatović je posle 1:0 protiv Inđije, i to pogotkom iz penala, imao smelosti i da pogleda istini u oči:

– Čestitam mojim igračima samo na pobedi. Što se ostalog tiče, nisam zadovoljan. Moramo mnogo bolje.

Prvi stručnjak  Novosađana zna u čemu je problem:

– Na domaćem terenu, u susretima u kojima se traži pobeda, to ekipi stvara pritisak s kojim, očigledno je, ona ne ume da se izbori.

Ako je dijagnoza tačna, a izgleda da jeste, postavlja se onda pitanje kako se izlazi iz ovoga što je snašlo Vojvodinu.

Obično se u traženju rešenja kaže da bi brzo vođstvo eliminisalo grč i omogućilo da se igra rasterećenije. Ali, protiv Javora se povelo već u trećem minutu, pa opet ništa.

U drugom uzastopnom meču na „Karađorđu” sve je bilo još drastičnije. Inđija je od 18. minuta gubila 0:1 i imala igrača manje, a ispada kao da je to dalo krila gostima!? U nastavku utakmice delovalo je da su oni bliži izjednačenju nego domaćin pobedi.

Čini se da je ključna nevolja Vojvodine u tome što više nema snage kolektiva, strasti i agresije, po čemu je u jednom delu ove sezone bila prepoznatljiva i zahvaljujući tome dolazila do dobrih rezultata.

Sad je to znatno drugačija ekipa, bez samopouzdanja, sapeta strahom od greške i pritisnuta brigama kako da izađe na kraj s rivalom.

Ako je problem u glavama igrača, tu onda ima posla još za nekoga osim Nenada Lalatovića.