PENAL - Lažne patriote i zalizani manekeni

Piše: Zoran STOJADINOVIĆ

Već viđeno... I zar je uopšte važno ko je kriv? Ponavlja se bez obzira ko je selektor, ko stoji pred golom, ili igra u odbrani, veznom redu...

Realno, za sve kroz šta prolazi reprezentacija odgovorni smo svi: mediji, predsednik saveza, selektor, igrači, podrazumeva se i navijači... Tek kad svi iz piramide odgovornih shvatimo svoje greške, fudbalska reprezentacija imaće preduslove da krene s mrtve tačke.

Mediji su velikim delom „zaslužni“ za jučerašnju sliku praznih tribina Marakane. Ne moraju ljubitelji fudbala da se razumeju u igru koju vole da gledaju, ali novinari bi morali da budu svesni da je u edukaciji navijača, buđenju nacionalne svesti i stvaranja kulta reprezentacije, „sedma sila“ možda i najodgovornija... Mnogim medijima je međutim važnije s kojom starletom je fudbaler spavao nego kojom nogom je dao gol, da li je i kako igrao...

Predsednik saveza je sopstvenu grešku odavno priznao i obećao da više ni jednog selektora neće savetovati da praktično moli fudbalere da igraju za reprezentaciju. Danas i oni koji su toliko „nedostajali“ i mnogi koji su bili tu sve vreme, obavezama na terenu prilaze kao da su na teškom prinudnom radu. Čast i moralnu obavezu, utisak je, oseća nekolicina reprezentativaca, ali, neki iz utakmice u utakmicu potvrđuju da su ravnodušni prema svemu osim prema frizuri koju im je juče vetar pokvario.

Selektor kao dežurni krivac uvek je idealna meta svima koji bi da se sakriju iza njega. Ljubiša Tumbaković je startovao porazom u kvalifikacijama jer je podlegao pritisku javnosti da Srbija mora da pobedi Portugaliju. Da je igrao na bod i osvojio ga, juče bismo verovatno prisustvovali overavanju EURO vize. I njemu i svima nama obilo se o glavu nepozivanje Vladimira Stojkovića u reprezentaciju. Golovi koje su primali i nesigurne intervencije Dmitrovića i Rajkovića to nedvosmisleno potvrđuju. Uz sve to selektor će morati i bolje da ukomponuje poslednju četvoricu igrača. Nadamo se da protiv Norveške bar dvojica iz jučerašnjeg sastava, neće ni dobiti poziv u reprezentaciju.

Fudbaleri su definitivno najomraženiji sportisti ljubitelja sporta u Srbiji. I ne tangiraju se previše zbog toga, čast Mitroviću, Tadiću...  Nismo pre dve godine razumeli Slavoljuba Muslina, kasnije Mladena Krstajića, pre njih ni Sinišu Mihajlovića dok su ignorisali neke od zvezda... Kad ode, priznaćemo i da je Ljubiša Tumbaković bio u pravu.

Prepumpane tržišne vrednosti nogu nekih fudbalera i činjenica da su članovi evropskih klubova, stvaraju pogrešnu sliku o lepo podšišanim fudbalskim manekenima. Bilo bi zaista zanimljivo čuti kojim ocenama bi svoju jučerašnju igru ocenili, na primer: Nikola Maksimović (krivac za prvi pogodak Ukrajine) i Sergej Milinković – Savić. Ili, o čemu je razmišljao Milan Rodić dok je statirao kraj ukrajinskih reprezentativca koji su centrirali i pre prvog, posebno uoči drugog izjednačujućeg gola...

Navijači su okrenuli leđa reprezentaciji iako je fudbal bio i ostao sport zbog kojeg se najviše raduje ili pati. Problem međutim nije od juče – tribine su bile poluprazne i kad su se Orlovi borili za odlazak na Svetsko prvenstvo u Rusiju u vreme Slavoljuba Muslina.

Neko će reći: kad budu igrali kako se očekuje i fudbaleri će osetiti podršku s tribina, ali ni to nije tačno. Bili su prvi u grupi Lige nacija i opet gotovo bez podrške... Na utakmici protiv Portugalije u septembru (1:3) na tribinama Marakane bilo je 40.000 ljudi, umesto da bodre Tadića, Mitrovića, Milivojevića... provocirali su Kristijana Ronalda i to skandiranjem „Mesi, Mesi“... I „umesio nas je“...

Simbolično posle svega u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo zvuči i prezime reprezentativca Ukrajine, strelca gola u 93. minutu jučerašnje utakmice za zaborav. Besedin. Sa ili bez slova „n“, tek asocijacija na poznati antidepresiv, zvuči kao gorka šala posle stresnih kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u kojima remi sa Ukrajinom ima i pozitivnih elemenata za verovanje u uspeh u martovskom baražu.