Dragana Cvijić: Mi smo ekipa koja ima srce!

Posle trideset godina naša zemlja će imati šansu da se bori za plasman na Olimpijske igre.

Reprezentativke Srbije su osvojile šesto mesto na Svetskom prvenstvu u Japanu, što je od 2013. godine najbolji plasman na planetarnim šampionatima i u martu će imati priliku da se kroz kvalifikacije izbori za odlazak na najveću svetsku smotru sportista.

Ako je suditi na osnovu svega što su pokazale u Japanu, može se reći da su ove devojke zaslužile da se nađu na Olimpijskim igrama, a sasvim opravdano su posle šest godina ponovo u centru pažnje srpske javnosti.

Jedna od devojaka koja je najzaslužnija za veliki uspeh, stub srpske odbrane i možda najveći borac u reprezentaciji, Dragana Cvijić nije u nekoliko navrata mogla da sakrije suze.

– Malo je reći da sam zadovoljna posle svega, ja sam prezadovoljna. Mislim da niko osim nas i stručnog štaba nije verovao da možemo da budemo među sedam najboljih. Bod nam je nedostajao da odemo i u polufinale, ali to sad nije bitno. Mislim da nismo svesne šta smo napravile, ovo je nešto neverovatno. Srbija više od trideset godina nije imala ni šansu da se kvalifikuje za Olimpijske igre, a sad nam je to blizu – iskrena je Dragana Cvijić.

Kvalifikacije su martu?

– Apelovala bih na naš Savez i državu ako je ikako moguće da nam pomognu i da preuzmu organizaciju turnira. Mnogo bi nam značilo i imale bismo veliku pomoć. Rusija ili Norveška su četvrti protivnik i mislim da o njima i ne treba puno trošiti reči, to su prave velesile i ekipe koje su osvajale olimpijska zlata. Zatim tu je Mađarska, koja mnogo ulaže u ovaj sport, neuporedivo sa nama i biće mnogo teško pobediti ovakvu ekipu. Planirale su da osvoje medalju u Japanu, a ispale su u grupi, tako da će sada sve karte baciti na Olimpijske igre.

Na prvenstvu je dosta dobro funkcionisao napad?

– Dobile smo pohvale od velikog broja trenera, iskreno su i govorili da ne žele sa nama da igraju. Zadovoljna sam kako smo odigrale, bile smo bez pritiska, došle smo da igramo našu igru, da uživamo, napravimo nešto dobro za nas. Zato je i bilo tako lepo i uspešno. Možemo da budemo ponosne i srećne.

Odbrana sa Slađom Pop-Lazić na prednjem je dobro funkcionisala?

– To je ono što smo želele. Katarina Tomašević na golu i Slađa na prednjem su bile dobitna kombinacija. Imale smo dogovor, dobru saradnju, a i sve ono što nismo uspele da zaustavimo Kaća je na golu odbranila. Sve je funkcionisalo kako treba, svako je radio svoj posao i na kraju smo dobile rezultat.

Da li je ostao žal za nečim?

– Nije. Možda i ta priča o polufinalu nije uopšte realna, da li smo mi stvarno bile spremne da odigramo takav meč, ostaje pitanje. Doći će i to na red, samo sad možda nije bilo vreme. Možda mi je malo krivo što nismo protiv Norveške na kraju ostvarile povoljan rezultat, dok je Holandija naša crna partija prvenstva.

Protivnice su vas kasnije ozbiljnije shvatale?

– Neporažene smo u drugom drugu, a igrale smo protiv sjajnih ekipa. Koreji i Nemačkoj smo pomrsile konce za polufinale, dok smo Dansku eliminisali iz konkurencije za Olimpijske igre.

Da li bi plasman na Olimpijske igre bio kruna generacije?

– Sasvim sigurno! A da bi ona bila savršena mislim da bi država i Savez morali da se potrude i organizuju kvalifikacioni turnir, kako bi nam pomogli. Kad mi prestanemo da igramo mislim da ženski rukomet u Srbiji neće više da postoji. Iza nas ne vidim generaciju koja može da napravi sličan rezultat. Mora da se priča o svim problemima, ako treba nešto da se menja, onda da se menja, jer ako mislimo opet da budemo u vrhu, mora ozbiljnije da se poradi na tome – zaključila je Dragana Cvijić.