Kapiten Zlatibora Petar Jovanović: Ne daju mi u penziju

I odlazeća jesen bila je u istom tonu, iako sa statusom novajlije, na Zlatiboru se smestio u galeriju ključnih proganonista još jedne sezone za nezaborav.

– Kako godine odmiču, sve mi je jasnije da nemam razloga za penziju. Služi me, hvala Bogu, zdravlje, uživam u fudbalu. I sam se pitam dokle ću igrati, navikao sam da živim „kako fudbal zapoveda”, možda zato nikad nisam ni bio povređen. Mnogo lepih stvari osetio sam na Zlatiboru, dugo smo bili na čelu tabele. Voleo bih da napokon uđemo u Super ligu, ako klub ima takve ambicije. U suprotnom, idem dalje, ne ispunjava me prosečnost – poručuje Jovanović odmarajući u „svom” Užicu, gde se odavno skućio.

Kaže da mu – ne daju u penziju.

– Uvek sam se trudio da ispunim dve dobre stvari – da igram i finansijski dobro prođem. Otpisuju me, bez razloga. Sa 32 godine došao sam u Srbiju da završim karijeru, ali nije to bilo lako. Dobijao sam ponude i svugde imao uspeha. Najpre sa Voždovcem, odakle me „oterala” veštačka trava, potom sa Radom, gde su mi rekli da prihvatam „ludu ponudu”, potom u dresu niškog Radničkog, takođe i Čukaričkog, sa Nenadom Lalatovićem, u seriji sa 14 uzastopnih pobeda.

Priznaje, našao se te godine – u čudu.

– Iz nefudbalskih razloga, zahvaljujući pobedi Javora u Nišu, ostali smo bez plasmana u plej-of. Sudijskih nepravdi sve je više, nisam verovao po dolasku u Srbiju šta se dešava. Kao da nam sude košarkaški arbitri. Siguran sam da će biti bolje, svima nam je u interesu da gledamo pošteniji fudbal. Sami sebi skačemo u stomak, logično je da i kod nas gradimo i „tražimo” pošten fudbal i tako „nateramo” zdrave privatnike da ulože novac.

Posle 18 meseci u Lučanima, uz popločan put ka finalu kupa, odlučio je da se preseli – na Zlatibor.

– Zabolele su me neke stvari u domaćem fudbalu, prihvio sam poziv prijatelja Predraga Ristanovića. I znao sam da tu neću da pogrešim.

A te „stvari” su:

– Razumem, interes je na prvom mestu. Kad su, ipak, rezultati primarni, onda se ljudi iz klubova okreću kvalitetu, ne mare za godine. Cenim rad trenera i klupskih čelnika, ali tražim i to da se odnosi na mene. Nigde nisam zatvorio vrata, niti ostao dužan. Maksimalno profesionalno, svaki trening, utakmica, uložen dinar, sve sam vratio na terenu. Kako sezona odmiče, stvari izlaze na čistinu!

Da je na početku karijere, prihvatio bi put istom stazom.

– Uvek sam imao uspeha, od plasmana sa Čukaričkim u Prvu ligu, 2004, preko pet godina u rumunskom fudbalu, od čega sa Vasluijem tri učešća u Ligi Evrope i dva finala kupa i statusom stranca sa najdužim stažom u toj zemlji, do minule jeseni na Zlatiboru...

Zato ima pravo da u zaključku objasni tajnu dugovečnosti:

– Veruj u sebe i dobro radi, to je moj moto. Fudbal mora da se voli, da svaki klub i trenera i gledaš kao da zavisiš od njega... Potcenjivanje je nedozvoljeno, taj bumerang uvek „seče glavu”.

I najavi naredne odluke.

– Moj plan je da uđem sa Zlatiborom u Super ligu. Ali... Ne znam gde ću nastaviti, ima planova i ponuda, sve sam više motivisan, tražim ambiciju i novu inspiraciju – poručio je Petar Jovanović, lider Zlatibora, čiji dometi i dalje sežu mnogo dalje od puke igre na terenu.