Srpski vaterpolo ima budućnost: Ponos jači od tuge zbog izgubljenog finala

Daleko najmlađi na prvenstvu, sa samo jednim igračem iz izlaznog godišta (Vučinić 1999) i čak sedmoricom koji će moći još dve godine da se nadmeću na prvenstvima mlađih kategorija.

Uz to Srbija je na putu do finala savladala Italiju (na kraju treći), Hrvate (četvrte) i Crnogorce (šeste). Takav put niko nije imao. Finale sa Grcima (desetorica sa izlaznim godištem) će se pamtiti.

Još su glave vruće, još su tužni zbog izgubljenog finala protiv Grčke, ali ponos polako prevladava zbog ukupnog rezultata i prve medalje za Srbiju posle 2017. Pozdravljajući igrače generalni sekretar Nemanja Marijan je istakao:

– Momci, sve ste nas ispunili ponosom. Prenosim i čestitke predsednika Jelenića a ja to činim i u svoje ime. Siguran sam da će se većina ovih momaka uspeti da se nametne i selektoru Saviću. Imao sam sreću da budem u Kuvajtu nekoliko dana i bio sam  srećan i ponosan kada sam video kako se ponašaju od hotela do same utakmice. Bili su pravi predstavnici Srbije, roditelji možete da budete ponosni i vama pripadaju čestitke.

Ponosni kapiten Vučinić

Đorđe Vučinić je izabran u idealnu postavu prvenstva. Nije o tome govorio:

– Velika je stvar, posebno zbog iskustva da igramo finale na najvećem takmičenju. Od početka do kraja smo bili pravi tim, zajedništvo nas je držalo, mentalno kako su stizale utakmice smo bili sve jači i jači.

Finale?

– Bodrili smo se, želeli pobedu. Odbrana je bila gotovo besprekorna. Napad je bio bez strpljenja, nismo uspeli da odradimo ono što smo želeli. Ostao je kraju žal ali je drugo mesto veliki uspeh. Zahvalan sam stručnom štabu i ponosan na saigrače.

Usledio je aplauz koji se kasnije ponavljao posle govora saveznog trenera Stevanovića, kapitena Vučinića i otkrovenja prvenstva golmana Mišovića. Uroš Stevanović je prvi uzeo reč:

– Za savez ovo jeste veliki uspeh, ali nama , koji smo bili tamo ostaje gorak ukus zbog tog finala. Da smo bili pametniji i hrabriji u napadu, bilo bi drugačije. Siguran sam da je ovo veliko iskustvo za momke, da će izvući prave pouke jer im predstoji još teži rad kako bi postali od talenta pravi igrači. Bili smo najmlađi, četvorica su igrala prošle godine u Sombatelju za godinu dana mlađu selekciju.

Šef stručnog štaba je potom istakao:

– Hvala stručnom štabu, saradnicima koji su me trpeli celo leto, igračima, posebno momcima koji su vredno trenirali a nisu bili u sastavu. Posebno bih istakao Petra Tomića koji zbog operacije oka nije mogao da bude sa nama a jedini je došao da nas isprati na aerodrom.

Mišović: Čast je biti deo ekipe

Oduševljavao se komentator na kuvajtskoj televiziji odbrana Vladimira Mišovića. Zvezdin čuvar mreže je bez treme bio i pred medijima:

– Prelepa je bila naša atmosfera, i zaista je sjajno bilo biti deo ove ekipe.Od prvog do poslednjeg minuta smo ginuli jedan za drugog. Malo nam je falilo sreće u napadu protiv Grčke ali biti drugi na svetu nije mala stvar. Drugarima svaka čast, hvala i trenerima. Sjajno su nas spremili i uvek smo tačno znali šta treba da radimo.

O izgubljenom finalu je prokomentarisao:

– Bili smo uvereni da možemo da pobedimo, iako su Grci za sve bili najveći favoriti. Ponavljam, malo pameti i hrabrosti u završnici su učinili da rezultat ne bude bolji.

Srbija je ponašanjem, igrom, rezultatom ostavila sjajan utisak. Stevanović je dao ukupnu ocenu:

– Jako smo dobro izgledali od prve utakmice sa Japanom. Za mnoge je bilo iznenađenje kada smo pobedili Hrvate. Za nas to nije bilo jer smo u Varaždinu na turniru videli da i sa ovako podmlađenom ekipom možemo da ih dobijemo. Četvrtfinale je najvažnije, dobili smo velikog rivala Crnu Goru u najtežoj utakmici. Nismo igrali kako znamo ali eto, znanje i minuli rad su bili dovoljni da zasluženo pobedimo. Mnogi su mislili da nemamo kvalitet i znanje. Eto...