BALKAN VELESILA - Komšije dele zlato, ostalih ni na mapi

Gde se igra najbolji vaterpolo u 21. veku? Da ne uzimamo statistiku iz dvadesetog, mada je pitanje da li bi razlike uopšte bilo. Trougao Srbija – Mađarska – Hrvatska je toliko dominantan, da, sudeći po tradiciji ove zemlje uz Španiju i Grčku, pripadaju najužem krugu kandidata za osvajanje olimpijskog odličja.

Uostalom, brojke su neumoljive. Ako ubacimo i 2000. u ovaj vek onda su na pet Olimpijskih igara, tri puta slavili Mađari, po jednom Hrvati i Srbi. Naša ekipa kao SCG i kao Srbija ima medalje sa svih igara, Mađari te tri, a Hrvati su kolekciji pridodali i srebro. Ukupno 10 od 15.

Ili, ako računamo i svetska i evropska prvenstva, dve trećine medalja su u vlasništvu ove tri vaterpolo nacije, 49 od 72. Preostale 23 su podelili Italija, Španija, Crna Gora, Rusija, Grčka i SAD.

Vratimo se Igrama. Sjajnu zlatnu trilogiju su Mađari počeli 2000. u Sidneju. Deneš Kemenj je imao sastav čija je postava predvođena Kašašem, Benedekom, Molnarom i Sečijem kompletno primljena u Kuću slavnih vodenih sportova. Prve godine su u polufinalu srećno izbacili SR Jugoslaviju, koja je u meču za bronzu iskalila bes na tada aktuelnom svetskom prvaku Španiji.

Finale u Atini 2004. između Mađara i SCG je proteklo na taj način da je Kašaš posle pobede 8:7 na konferenciji za medije samo rekao:

- Pojma nemam kako smo ovo dobili.

SCG je vodila 3:0, 5:2, 7:5, bila 13 minuta bez gola i u poslednjoj četvrtini primila tri. Utakmica čiji snimak naši vaterpolisti, bar većina njih, sigurno nikad nisu gledali.

U Pekingu 2008. sve je bilo spremno za revanš. Ali, čudni odnosi u ekipi, uz to i saobraćajna nesreća Ikodinovića su doprineli da Srbi u polufinalu dožive senzacionalan poraz od, ni krivih ni dužnih, Amerikanaca. I takvi nikakvi, smogli su snage da u meču za bronzu savladaju Crnu Goru koja se zbog neigranja Šefika i Šapića već videla na mestu broj tri.

London 2012. je bila propuštena prilika. Srbija je bila prvi favorit, ali je sve išlo naopako. Forma je padala da bi nestala u polufinalu sa Italijom. Slavila je tada Rudićeva Hrvatska. Za čuvenog brku svetskog vaterpola bilo je to četvrto zlato. Posle dva sa Jugoslavijom, osvajao je još sa Italijom i Hrvatskom. Srbija se opet vadila protiv Crne Gore. I opet su Crnogorci sebe videli na mestu postolju, vodili su 11:8 šest minuta pre kraja. Ali…. Kraj 12:11 za Srbiju. Na tim Igrama se oprostila tada već vremešna čuvena mađarska postava.

Rio 2016, toliko se o njemu pričalo. Jedini pravi favorit Srbija. Mučenje u grupi, šok od Brazila, šetnja po žiletu sa Australijom. I onda u poslednje tri utakmice eksplozija, dominacija, moć. Padali su bez otpora, Španija, Italija i Hrvatska. Za prvo srpsko zlato ili prvo od 1988. kada su u Seulu u jugoslovenskom sastavu bili i srpski igrači.

Šta donosi Tokio? Ništa posebno, nove epske susrete tri vaterpolo sile kojima još mogu da priprete ostali evropski sastavi. Ali, po kvalitetu pitaju se Srbi, Mađari i Hrvati.