KOŠARKAŠKI "DIVLjI ZAPAD" - Tanjević: Možemo se j... kad ne postoje pravila

Zaostavština Bogdana Tanjevića evropskoj i svetskoj košarci nije merljiva. Radosti koje je donosio Sarajlijama, Jugoslovenima, Tršćanima, Milanezima, Podgoričanima, Francuzima, Italijanima i Turcima obeležene su trofejima i medaljama koje su u vitrinama Bosne, Stefanela, federacija Italije i Turske.

Ne postoji međutim formula kojom bi se izračunala stvaralačka vrednost legendarnog stručnjaka oličena u Bodirogi, Fućki i brojnim drugim igračima kojima je pomogao da talenat pretoče u kvalitet i postanu zvezde. Kao ni ona koja bi iskazao značaj uticaja njegove „zanatske“ radionice na brojne trenere koji su stasali u majstore.

Samo oni koji su imali priliku da ga slušaju znaju opijumsku nit pripovedanja profesora svetske književnosti, studenta prve klase ovog smera na Filološkom fakultetu. Dok slušate Tanjevića sati prolaze kao minuti, a vi ste očarani nalik Alisi u zemlji čuda bez obzira da li se priča o košarci, književnosti, svetskoj politici ili običnim stvarima iz svakodnevnog života.

Tako je bilo i ovog puta kad smo „mu ukrali desetak minuta“ posete Danilu Mitroviću i prijateljima u Košarkaškom savezu Crne Gore, da ga upitamo o aktuelnoj košarkaškoj problematici. Direktan kao što uvek jeste na pitanje šta da radimo ako se Evroliga zatvori i ukine mesto šampionu Jadranske lige rekao je:

- Možemo se j....., kad ne postoje pravila. Ovo vreme bezakonja je počelo od Regana i Tačerove, od tad smo sa ekonomijom u problemu. Ne samo mi mali, nego i velike zemlje. Amerika je u problemu, kamoli ove manje kao moja Italija, Francuska... Znate ono kad se u kaubojskim filmovima revolverašu kaže: „Pobij sve i vrati se sam“. E to je ekonomska politika sveta u ovom trenutku. Bez regulativa, samim tim pravilo koje se prenosi i na ovaj naš slučaj.

Naglašavajući da od 1947. na ovamo kaže ono što misli i ne menja iskaze, počeo je izlaganje o Evroligi.

- Počelo je nakaradno još 2001. godine, kad su se klubovi razdelili na Kup šampiona i Evroligu. To je bio jedan nesmotren momenat, kad je brend Kupa šampiona bio nezaštićen, što je Evroliga iskoristila. Danas smo došli do toga da Evroliga vesla potpuno u kontra smeru od FIBA - krovne košarkaške organizacije - koja je napravila evropsku košarku i Kup šampiona koji je bio izuzetno takmičenje. I danas bi bio na najvišem nivou, da je preživeo taj nekorektni odnos i otimanje klubova sa lažnim obećanjima nekih ogromnih para koje će tim klubovima praktično dati neku solventnost, jer će dobiti deo kolača.

Tanjević ističe da su to sve bila lažna obećanja i nastavlja u istom, oštrom tonu:

- Od te Telefonike na ovamo, sve je dokazano da je lažno, ali su u međuvremenu klubovi zbog svoje slabosti napustili principe FIBA i predali se u ruke privatnoj organizaciji. A ta privatna liga nema nikakvo opravdanje, jer se ni po čemu ne može upoređivati sa NBA. Jer u Americi klubovi koji nisu solventni, koji ne pokrivaju troškove, igraju, ali plaćaju velike kazne. NBA biznis je najveći na svetu i nema dileme da je njeno postojanje opravdano.

Zatim je povukao paralelu sa Evroligom.

- Real Madrid, kao prvak prošlogodišnje Evrolige je prijavio gubitak od 29,5 miliona evra. Potrošio je 45, a inkasirao 15. Ove godine Barselona u startu najavljuje gubitak od 37 miliona. Po pravilima kapitalističke, odnosno kako se to sada kaže tržišne ekonomije, svaka organizacija profesionalnog tipa koja nije solventna treba da ide u bankrot, je li tako? Dakle niste vi gospodo NBA, daleko ste od nje koja ima gledanost širom sveta. A Evroliga kad se postigne maksimalni rejting, i to u Španiji, ima do tri miliona gledalaca, u Italiji je to na 250.000 hiljada. A ako na televiziji nisi gledan nema nikakvih garancija da možeš da privučeš velike novce od sponzora i TV prava, koja se u Americi mere milijardama. Pri tome u Evroligi se ponašaju kao da su savršen biznis i više ne poštuju nikakvu sportsku zaslugu, princip. U startu nije regularno, jer jedni učestvuju po plasmanu, a drugi imaju ugovore. Sve je poprilično smešno i ne odgovara sudu logike.

Priču je zatim usmerio na prostore bivše Jugoslavije, fabriku nadarenih košarkaša koju tranzicija ugrožava, kao što je pojela brojne velike privredne sisteme od Vardara pa do Triglava.

- Ovaj naš prostor, ta jadranska liga je proizvela najviše igrača i trenera koji su napravili evropsku košarku, a u poslednje vreme pravimo i NBA. Dvojica najistaknutijih igrača NBA su Jokić i Dončić, tu je i Grk Adetokunbo...

Kao da je želeo da nam pokaže da smo u pravu za njegov narativni dar digresija koju je napravio ne završavajući rečenicu dobila je smisao kad je zaokružio misao:

- Sasvim je regularno da imamo prozore. Ideja FIBA je da približi reprezentacije svojim prostorima, da ljudi imaju šansu da reprezentaciju ne gledaju samo jednom u 50 godina. Pa nije slučajno da Mesi koji je šesti put najbolji igrač mora da igra za reprezentaciju... Ne dozvoljavanje igračima da se odazovu u državne timove je maksimalno nakaradna odluka organizacije koja ne poštuje nikakva pravila i koristi slabost FIBA da se odbrani, jer ne postoje sudovi koji bi razrešili taj nefer odnos.

Boša ističe da je naročito blesavo da igrači ne mogu da igraju dva puta po deset dana tokom sezone za svoje reprezentacije.

- Zašto ne bi mogli, čak bi i NBA mogli, da se to od njih zatraži i obrazloži: „Gospodo mi vama proizvodimo igrače bez ikakvog vašeg ulaganja i vi to uključujete u vaš biznis. I mi ovde imamo naš mali biznis, pa ako Jokić ili Dončić budu igrali ovde kod nas u februaru, onda ćemo TV prava prodavati za veće pare.“

Prekidamo ga na trenutak opaskom „pare koje bismo opet uložili u otkrivanje i stvaranje asova, koji bi dolazili da vama prave ogroman profit“...

- I sve što je najbolje vode sa 18 godina... A mi smo ih podigli na našim terenima, sa našim trenerima, u našim klubovima i federacijama koje su u sve to investirale novac. A vi samo kažete „jao što mi se dopada vaša žena, ja bih je oženio“! Tako se NBA ponaša, kao da su vanzemaljci, a ni po čemu nisu. Samo su dobar sportski biznis i ništa više. Trebalo bi da i oni budu prisiljeni da puštaju igrače u reprezentacije, da ne pričamo o Evroligi... O toj falimentarnoj (neuspešnoj p.a.) biznis ideji. Moj Fenerbahče ako troši 30 miliona, da dubi na glavi ne može da inkasira više od sedam. To je takmičenje mecenarstva, to što neki privatnici izvade pare, pa nešto pokrivaju...

Završavajući izlaganje Tanjević je poručio:

- Potpuno sam protiv ideje da se ukine čak i to malo, a to je jako malo, to jedno mesto klubovima sa prostora koji je najviše proizveo trenera, igrača i košarke u Evropi, a bogami i NBA!

I tako nas je Boša vratio na početak priče, da razmišljamo ko je taj kauboj koji bi mogao da donese makar malo pravde na košarkaškom divljem Zapadu. Vesterni su i bili popularni, jer su kao i sport, davali nadu da dobro pobeđuje.