Goran Grkinić je analizirao učinjeno u prethodnim mesecima na odgovornoj funkciji koordinatora mlađih selekcija.
Nekadašnjem defanzivcu Zemuna i donedavno uspešnom funkcioneru Voždovca, glavni zadatak je pokušaj povratka na stare staze, čini se, sve slabijih nacionalnih selekcija Srbije.
– Došlo je posle pet godina do obostranog zasićenja, ali smo ostali u dobrim odnosima. Dostigao sam maksimum sa Voždovcem i odlučio da odem. Mnogo stvari je uticalo na mene, psihički i fizički sam se potrošio i odlučio sam da pauziram dva meseca. Matijašević me je pozvao u FS Srbije, rekao da će preuzeti funkciju sportskog direktora i da mu je potreban čovek od poverenja u mlađim selekcijama. Poziv sam prihvatio, njemu i predsedniku Kokezi bih se zahvalio na poverenju. Ponosan sam što sam u ovom trenutku deo FSS, u godini proslave veka postojanja fudbalskog saveza. Svečanost u Narodnom pozorištu bila je za čistu „desetku” – kazao je Grkinić.
Šta su bili prvi koraci od početka avgusta?
HRVATSKI RECEPT
Saša Ilić i Nenad Milijaš su postali selektori po okončanju karijera.
– To je medalja sa dve strane, Ilić i Milijaš moraju negde da započnu trenersku karijeru. Kad sam pričao sa kolegom, koordinatorom iz Hrvatske, rekao je da su tražili veliko igračko ime i prezime za selektore zbog momaka u nacionalnim timovima. Njihov recept hoćemo da prepišemo, deca se ugledaju na takve legende.
– Napravili smo promene na selektorskim pozicijama, jer smo hteli da unesemo novine u radu reprezentacija i selektori zadržavaju minimum dve godine na funkciji. Potrebno je vreme da bi sve selekcije igrale na sličan način, ne mislim na sisteme, da li je 4-2-3-1 ili 4-3-3, ali bih voleo da igraju agresivno i prepoznatljivo, imaju konstantan presing posle izgubljene lopte i dominiraju. Trudićemo se u narednom periodu da imamo neke obrise željene reprezentacije.
Promene su bile neophodne?
– Pad je usledio, nije se dovoljno radilo u klubovima. Mnogo je pogrešnih stvari napravljeno. Klubovi uvek jure rezultat, a ne i igru ili da naprave igrača. To je glavni problem.
Kakva su bila kadrovska rešenja?
– Napravili smo rotacije. Stolica je preuzeo mladu reprezentaciju od Milovanovića, Lešnjak omladinsku od Jevića. Spasić je stigao umesto Kuljića, dok je Branković i dalje sa svojom selekcijom. Novine su Ilić i Bunjevčević. U instruktorskoj službi sad je šef Dalibor Zorko, promenili smo i pojedine regionalne instruktore.
HEMIJA SMENILA NEŠKA
S ove distance kako gledate na ekspresnu smenu Nenada Milovanovića, s obzirom na to da se bodovno nije napredovalo na tabeli za EVRO mladih?
– Milovanović je iskusan trener i jako dobar. U razgovoru sa Matijaševićem i predsednikom Kokezom došli smo do zaključka da ga, ipak, promenimo. Nije bilo hemije između igrača i selektora. Došao je Stolica, pravo rešenje jer je napravio ozbiljne rezultate ranijih godina. Nije rezultatski napravljen pomak, ali jeste u igri. Imamo šanse da se kvalifikujemo barem kroz baraž, ali sad je pitanje ostalih rezultata rivala iz grupe.
Šta su, pored pravljenja igre i rezultata, još zaduženja selektora?
– Svi su u obavezi da podnesu pisani izveštaj o svakom igraču, pre i posle okupljanja. S objašnjenjem zašto su pozvani, zašto „toliki” broj iz kluba, zašto…
Kakva ovlašćenja imaju selektori?
– Maksimalna i slobodu u sastavljanju spiska reprezentativaca. Niko im se nije mešao ni u jednoj selekciji, vodim se time da selektori odlučuju o svemu i odgovaraju za igru i rezultat.
Da li ste pred selektore postavili određeni cilj?
– Pobede i ozbiljan rezultat u svakoj selekciji. Koliko su bitni rezultati, pokazalo na žrebu u Nionu za naredne kvalifikacije. Kod Lešnjaka smo bili u četvrtoj kategoriji, što se nije desilo odavno, jer smo sa Jevićem kvalifikacije završili kao drugi u grupi. I kod Brankovića smo bili u četvrtom šeširu, još smo i srećno prošli u dalji krug. Cilj je da na osnovu bodova sakupljenih u kvalifikacijama sledeće selekcije budu u što boljoj grupi. Slab koeficijent nam je škodio za drugi krug kvalifikacija, što se oslikalo u rivalima omladinaca i kadeta.
Šta mislite o tezi da su sve slabije generacije i da će teško biti dostižna najtalentovanija, iz 1996?
– Problem je u nedostatku vremena. Stolica je, recimo, imao tri dana da uigra ekipu s Poljskom. Takođe i ostali selektori. Sistem igre ne mogu da naprave, formiraju ekipu i svoje principe. Zato i kažem da nije kompletna odgovornost na njima. Opet, ne bih voleo da za neku godinu, ne daj bože, završimo kao Belgija. Nije je bilo nigde petnaestak godina ili još gore kao Mađarska. Voleo bih da pokrenemo neke stvari, što ćemo uspeti u razgovorima sa vodećim klubovima. Jedan od problema su roditelji i menadžeri, gledaju da sinovi što pre odu u inostranstvo i zbog toga je klubovima problem da naprave kontinuitet.
Da li je dobro što je omladinska reprezentacija premlada? U manjini su momci rođeni 1998. i 1999. godine…
– Kriterijum se spustio, pojedini godišta 1998. i 1999. već su u inostranstvu. Više ne igraju, nego što igraju. Stuparević je primer, koji je iz Voždovca prodat Votfordu i prosleđen Pribramu i ne igra tamo. Velika su očekivanja od 2003. godišta. Jako talentovana deca, ne kažem da nisu i u drugim selekcijama.
Da li je surovo odreći se nekih igrača 1998. i 1999. godišta?
– Nije… Kad smo došli u situaciju da se poredi Topić ili neki stariji igrač, koji pritom igra ne igra u inostranstvu, bazirali smo se na mlađem koji igra. Rukovodili smo se i logikom, koji igrač može da konkuriše za A tim. Sve, dakle, odluke u korist mlađih.
BRAĆA MOTIKA POD TROBOJKOM
Pomno prati talentovane dečake u dijaspori.
– Želimo da najtalentovanije Srbe u Evropi zainteresujemo da igraju za naše selekcije, kao braću Motika iz Bajerna. Nemanja (2003. godište) igrao je za Nemačku, godinu mlađi Nikola čekao debi. Lazar Samardžić (2002) iz Herte je kapiten reprezentacije Nemačke do 19 godina. S njegovim ocem razgovaramo, učinićemo sve da igra za Srbiju. To smo uspeli sa Dostanićem iz Ajaksa – ističe Grkinić.
Šta mislite o tome da u superligaškim timovima mladi igrači budu obavezni u timu?
– To je predlog od iduće godine. Samo… Dok sam bio u Voždovcu imali smo mnogo mladih talentovanih igrača u prvom timu, ali nisu zakonskom odlukom ubačeni u ekipu već su pokazali kvalitet. I, na takav način sam uvek za mlade igrače. Čukarički, Vojvodina i Voždovac prednjače u tome. To je prioritet srpskog fudbala, ne samo saveza.
Kakva je saradnja s klubovima?
– Dobio sam informacije da je ranijih godina bilo mnogo problema, Matijašević i ja nismo dosad. Normalno je da se izađe u susret klubovima, kao Zvezdi u Ligi šampiona, ali i da reprezentacija bude prioritet. Igračima iz naših klubova nacionalni tim mnogo znači.
Hoće li ljubitelji fudbala iz unutrašnjosti moći da vide mlade nade u narednom periodu?
– Niš se pokazao kao dobro rešenje u duelima mlade reprezentacije sa Estonijom i Rusijom. Želimo da sve selekcije igraju van Beograda, nacionalne timove približimo narodu. Igraćemo u Pirotu, Gornjem Milanovcu, Čačku, Vršcu...
Kako ćete zaštiti igrače i klubove od sve većeg upliva kladionica u mlađe kategorije?
– Čuo sam da je ranije bilo nekih problema, ali to su stvari na koje ne možemo da utičemo. Za mene je to bolest, ako je ima u mlađim kategorijama. Vodim se iskonskim stvarima, za mene je fudbal igra posebno u mlađim selekcijama. Ako se i budu pojavile takve stvari, nećemo bežati od problema. Naprotiv – kategoričan je Grkinić.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
