STRAHINjA PETROV - Odbio poziv Ekonomca zbog fakulteta, a onda prešao u Zvezdu

Strahinja Petrov ima lepu priliku da sa Crvenom zvezdom osvoji prvu titulu u futsalu i uđe u istoriju kluba, a izabranici Miloša Alilovića, merkaju i duplu krunu. Pored uspeha u magičnoj igri na petoparcu, Petrov nije zapostavio ni studije i na putu je da postane advokat.

- Počeo sam da igram fudbal sa pet godina po uzoru na starijeg brata, a slično je bilo i sa muzičkom školom, završili smo odsek za gitaru. Miloš i ja smo prošli omladinsku školu Slobode, ali brat se kasnije opredelio za fakultet i medicinu. To je i uticalo i na mene, roditelji su nas vaspitali da moramo da budemo školovani. Bio sam dobar i na zelenom tepihu, što potvrđuje podatak da sam bio jedini Užičanin u pionirskoj selekciji Srbije kod Milovana Đorića u vreme kad su igrali Lazar Marković i Filip Stojković – kaže Strahinja Petrov.

Nije bilo lako da preseče i krene u intezivno druženje sa knjigom umesto trčanja za loptom.

- Posle 13 godina prestao sam da se bavim sportom i to je bio šok. Upisao sam Pravni fakultet, ali posle nekoliko meseci stupio sam u kontakt sa Markom Sinđiđem, sada kondicionim trenerom Crvene zvezde. Usmerio me na KMF Zemun i prvi trener bio mi je Sale Milenović. Ušli smo brzo u Prvu ligu, posle čega je klub promenio ime u Mungosi. Posle dve godine otišao sam u FON, iako je bila aktuelna priča da postanem član Ekonomca. Znao sam da, ako odem u Kragujevac, neću završiti fakultet, iako žalim što se nisam oprobao u takvom klubu, sa velemajstorima futsala. I dok sam bio u FON-u, dobijao sam pozive Ekonomca, ali odgovor je uvek bio da nema saradnje dok ne završim fakultet.

Diploma je u džepu, a letos je postao član novoformiranog kluba Crvene zvezde.

- Kao zvezdaš od malena nisam mogao da odbijem poziv. Uspesi su već tu, jesenji smo prvaci, bez izgubljenog boda. Voleo bih da duplu krunu proslavimo pred punom dvoranom, a navijača je sve više ima na našim mečevima. Postigao sam 11 golova, a na nekim utakmica nisam mogao ništa da pogodim. Nervirao sam se u duelu sa Pazovčanima, saigrači su me smirivali, ali na kraju sam se ipak, upisao među strelce. Od malih nogu bilo mi je bitno da postignem gol ili imam asistenciju, da dam lični pečat utakmici.

Kompletan tekst možete da pročitate u božićnom dvobroju Sportskog žurnala za 6. i 7. januar. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.