U vreme kada se sumiraju rezultati novosadskih klubova, pored superligaša Vojvodine i mlađeg brata Proletera, najprijatnije iznenađenje je prvoligaš Kabel. Ekipa sa Štranda je, pod dirigentskom palicom novog rukovodstva, sa predsednikom Milošem Nikačevim, sportskim direktorom Slobodanom Milutinovićem i ambicionim trenerom Zoranom Vasiljevićem, za dve godine, preskočila dva ranga, a u debitantskoj prvoligaškoj trci vodila je jednu od glavnih uloga. Završila je na petom mestu, sa velikom željom da se na proleće, ravnopravno upusti u borbu za elitno društvo.
Pored iskusnih golmana Gorana Vukliša i Predraga Govedarice, značajnu ulogu u sjajnim rezultatima imao je Zoran Karać. Sa pet golova prvi je strelac ekipe, individualnim kvalitetima i vanserijskim potezima dao je pečat uspesima i skrenuo pažnju javnosti i većih klubova.
- Posebna hemija, uz organizovan i odličan rad, vladala je u ekipi i oko nje, što je doprinelo da, uz nekolicinu iskusnih, mladi iz Vojvodine, željni dokazivanja, daju maksimum. Bili smo složna družina, bodove osvajali snagom kolektiva, iako se dešavalo i da iskoči pojedinac i sve reši. Sve se složilo kako treba, sezonu smo, kao debitanti u jakoj konkurenciji, završili među najboljim ekipama, pa sa više optimizma i iskustva, krećemo u odlučujući deo trke za Super ligu.
Karać je postigao pet golova, devet manje od strelca jeseni Katanića iz Metalca.
- Propustio sam nekoliko mečeva zbog povrede, pa smatram da je učinak solidan. Ne razmišljam, međutim, o zvanju najboljeg strelca lige, u prvom planu biće da ekipa dođe do cilja, sve će biti usmereno na to da dođemo do društva Crvene zvezde, Partizana, Vojvodine... Bila bi to kruna žestokog rada.
Zoran Karać je karijeru počeo u poznatoj i priznatoj školi Vojvodine.
- Bio sam u omladinskom pogonu superligaša, u sjajnoj ekipi koja je iznedrila nekolicinu internacionalaca. Bili smo složna družina, pa mi je drago što su moji bivši saigrači napravili vrhunske karijere. To se, pre svih, odnosi na Emila Rockova, Radovana Pankova, Mijata Gaćinovića, Sergeja Milinkovića Savića, Kosovića, Spremu, Kočovića. Imali smo i šta da naučimo od plejade odličnih trenera Novakovića, Šarabe, Jelačića, Kosanovića, Gaćinovića i Bajića.
Posle odlaska iz Vojvodine, Karać je karijeru nastavio u Cementu, Slogi (Temerin), Proleteru i ČSK Pivari.
- Jedina neostvarena želja do sada je da zaigram za prvi tim Vojvodine, putevi su me uvek vodili na druge strane. Imao sam sreću što sam sjajno radio sa Mirkom Babićem, Draganom Ivanovićem, Vladimirom Buačem, Milanom Belićem i sada sa Zoranom Vasiljevićem, pa ako ovako nastavim možda mi se san i ispuni.
Kompletan tekst možete da pročitate u božićnom dvobroju Sportskog žurnala za 6. i 7. januar. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
