Zvezdinu utakmicu nije mogao da dočeka na TV ekranu, znao je da preskoči časove i ostale školske obaveze samo da bi uživo gledao fudbalere u najdražim dresovima na našem najvećem stadionu. Budio se kad i petlovi u mioničkom kraju nestrpljivo čekajući da otrči i kupi novine sa poklon posterom, ne želeći da ostane bez komada papira namenjenog da krasi dečačku sobu.
Roditelji su menjali kalendare na zidovima, došlo je vreme i da skuplja lopte prvotimcima najvoljenijeg kluba. Tražio je da stoji samo ispod severne tribine. Sad nosi dres sa grbom šampiona Evrope i sveta deset godina pre rođenja – Borisav Burmaz sa kapitenskom trakom predvodi generaciju omladinaca iz Ljutice Bogdana 1a. Sportski je ponos varoši iz kolubarskog kraja.
Bora, za saigrače i stručni štab sa Slavoljubom Đorđevićem na čelu, godinama je za protivnike noćna mora. Sportski gen nasledio je od oca Zorana, nekedašnje „desetke” Ribnice i valjevske Budućnosti.
– Hvalili su tatu da je bio dobra „polutka”, kako se ranije zvala ta pozicija u timu. Nisam imao prilike da ga gledam, sećam se priča da nije mnogo trčao, ali da je imao dobru levu nogu, kao i ja, tačan pas ga je odlikovao u igračkima danima – nasmejao se Burmaz spremajući se za odlazak u rodni kraj posle dočeka 2020. u Beogradu. – Majka Dragana bila je rukometašica Metalca iz Valjeva, igrala je na poziciji krila. Jovana, starija sestra, igrala je odbojku za našu Ribnicu, ipak, zbog povrede ligamenata kolena morala je rano da je batali, sa 18 godina. I stric Dragomir bio je fudbaler.
Jedan od potencijalnih prvotimaca sa Marakane proslaviće 21. aprila 19. rođendan.
– Rođen sam u Valjevu, a za loptom sam potrčao u mioničkom mezimcu. Sutra, kao budem otišao u beli svet, zaradiće Ribnica, moj matični klub. I treba. Preselio sam se odatle u Krušik, pa u Crvenu zvezdu. Na početku sam bio zadnji vezni, u valjevskom klubu igrao sam desetku za svoje godište, a levo krilo za starije, kao otac. Centarfor sam od dolaska u Zvezdu, od malih nogu je volim. Stvorila mi se prilika, išlo je sve spontano, korak po korak. Zvezdin stručni štab snimio me je u dresu Krušika, pozvali su me treneri i... Ko bi odbio taj poziv?!
Cela familija živi za pobedu crveno-belih, svejedno da li na zelenom pravougaoniku, ispod obruča, u rukometu ili bazenu.
– Otkad sam progovorio počeo sam da volim klub kao i većina ljudi u Srbiji. Zvezdi je naklonjena porodica, rodbina, takođe. Nisam smeo ni ja da odudaram, logično.
Retkost je da talenti u naša dva najveća kluba nastave da druguju sa knjigom i sveskom, da se odluče za redovno školovanje. Burmaz pripada manjini u svom uzrastu.
– Bio sam odličan đak u OŠ „Milan Rakić” u Mionici, sve do završetka drugog razreda srednje škole, kad sam popustio sa učenjem. Previše obaveza, a Zvezda je Zvezda, treninzi, utakmice i tako u krug. Sve je manje vremena za sebe. Osmi razred završio sam u „Karađorđu”, kod Autokomande. Obožavao sam časove istorije i geografije, društvene nauke. Zanimalo me je šta se dešavalo u prošlosti, ko je sa kim vodio ratove. Volim da znam gde se nalazi neka mala država, voleo bih da jednog dana počnem da otkrivam neotkrivena mesta na svetu, da odem tamo gde nije mnogo nogu zakoračilo.
Primiču se dani do okupljanja iza južne tribine stadiona „Rajko Mitić”. U februaru je novi evropski ispit omladinaca, u Moldaviji.
– Gorim od želje da zaigram u prvenstvu za naš prvi tim, najsrećnijim bi me učinilo i da postignem gol u večitom derbiju, za pobedu! Titula je, naravno, u lepezi želja i sve ostalo sa klubom svoje mladosti. Delu snova pripada i kasniji odlazak u Englesku, da osetim kakva je najjača liga na svetu. Živim da steknem i to iskustvo. Znam gde sam, držim sve pod kontrolom, umem da kontrolišem emocije, da budem lider. Zvezda je pre i iznad svega, da gazim travu Marakane i na Ostrvu životni mi je plan. I to sa diplomom pravnika, onda bih bio ispunjen skroz. Tek tad bi uživao. A Šerif za mesec dana, pripremićemo se dobro!
Borisav nema običaj, potvrdio je u razgovoru više puta, da se dvoumi. Širom otvorenih očiju zagledan je u fudbalsko sutra.
– Brojim dane do utakmice kad ću da čujem taj huk sa severa, živim za to. Verujem da ću da pohitam ka Delijama, ispred navijača poljubim grb i kasnije kažem sebi – uspeo si Boro. Čovek je jak koliko ima poverenja u sebe – stavio je tačku kapiten srpskog kluba u UEFA Ligi mladih timova.
Kompletan tekst možete da pročitate u božićnom dvobroju Sportskog žurnala za 6. i 7. januar. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
