Delević: Daću opet gol sa 70 metara

Milan Delević, stadnardni adut Zvezdare imao je uvek čime da se pohvali. Na terenu je štoper „bulki” držao mirnoću, ekipi ulivao sigurnost, po potrebi kretao i napred, ali je početkom novembra 2019. sve to i opasno začinio. U pobedi nad BSK-om iz Borče, direktnim rivalom u borbi za vrh tabele, dodatno je skrenuo pažnju. Postigao je neverovatan gol, sa gotovo 70 metara.

- Igralo se drugo poluvreme, vodili smo 2:0 i pritiskali BSK koji je izvodio aut. Njihov ofanzivni vezista je uzeo loptu i prošao dvojicu naših igrača, pa dao sebi malo jači for, koji sam dobro dočekao. Sa više od 70 metara, šutirao sam iz sve snage u pravcu njihovog gola, pre svega sa idejom da dobijemo dovoljno vremena da se pregrupišemo, ali je loptu poneo i vetar. Gledao sam je i nisam mogao da verujem. Preletela je golmana koji je malo izašao i sletela direktno u mrežu!? Bio sam u šoku – zavrteo je film Delević.

Ništa manje zatečeni nisu bili ni ostali svedoci.

- Sjajan gol, jedan u milion, kakav sam samo na internetu pre ovoga mogao da vidim. Slavio sam sa igračima, radovali su se sa mnom, pa me posle peckali cele nedelje, zvali me Italijan, jer su neke tamošnje novine objavile vest o golu.

A zapravo, mogli su da ga zovu i mnogim drugim imenima, vodeći se jezicima koje Milan govori. Naime, povod za razgovor otkrio je mnogo zanimljivih detalja o momku rođenom u Nemačkoj koji je u bogatoj evropskoj zemlji i živeo sve do prošle godine, kad se iznenada doselio u Beograd – bez namere da ga ikada napusti.

- U Nemačkoj sam bio sve vreme, tamo završio osnovnu i srednju školu, praktično odrastao sa Nemcima, Srbima, Turcima, Arapima i raznim drugim nacionalnostima. Tako sam i naučio nekoliko jezika. Posle nemačkog i srpskog ponajbolje znam turski i španski, koji se uči u školi. Poštovao sam sve praznike, a obeležavaju ne mali broj, ali ih nisam slavio i doživljavao kao svoje. Samo sam odjednom odlučio da dođem u Beograd.

Naravno, ne bez pozadine stvari.

- Moj otac je iz Kosovske Mirovice, a majka iz Kumana u Vojvodini i nešto me je vuklo da se vratim tamo gde je moj jezik, hrana, muzika... Osetio sam patriotizam, da ovde pripadam. Rodio sam se u Nemačkoj, ali sam prvo srpski naučio, govorio ga sa drugarima, a znalo se i pravilo da se, kad god je moj „ćale“ bio u kući, samo on koristi. Osim toga, svake godine smo obilazili rodbinu u Mitrovici i Zvečanu i prolazili kroz Beograd. Mnogo mi se svideo. Prelomio sam i došao i nemam nameru da izađem. Jedino ako me fudbal ne povede na drugu stranu.

Nije da je u Nemačkoj bilo šta bilo kako ne treba.

- Nikako. Rodio sam se u Duizburgu i živeo u gradu pored njega. Bilo mi je lepo, ali što sam bivao stariji, to sam se i osećao sve otuđenije. Kad dođe Srpska nova godina ili Božić, slavim je sa svojima, ali drugačija je atmosfera nego kad si u svojoj zemlji. Nisam mogao više. Ništa me više nije držalo u Nemačkoj, iako tamo imam drugare sa kojima sam proveo celo detinjstvo. Ostao sam sa njima u kontaktu, naravno, neće to da se prekine.

Stiglo ih je još.

- Ovde sam upoznao sjajne drugove na fakultetu na univerzitetu Singidunum, kao i u klubu. Sjahno je kako je sve napredovalo. Mislio sam da će biti lošije, jer sam došao sam, nisam imao nikoga, osim brata koji ima stomatološku ordinaciju u centru, ali i svoje društvo i glupo mi je bilo da se njima prišljamčim, malo su i stariji.

Odluka je donešena svojeručno, bez uzdržavanja.

- Kad sam rekao roditeljima šta sam odlučio, bili su u šoku. Nisu znali šta da kažu, ali su videli da mi je ovde lepše i onda su me podržavali. Tata je zapravo odmah bio oduševljen kad sam mu rekao, a majka je u početku bila malo nervozna, vezana, ali... Morao je da se desi i taj korak, da se osamostalim.

Mnogi odavde beže u Nemačku, teško i obrnuto.

- To su mi mnogi ljudi rekli i toliko sam puta sedeo kući razmišljajući kako da im to objasnim. Na kraju sam rešio da je najbolje da svima odgovorim „idite, pa vidite“. Jeste tamo viši standard, bolji uslovi života, ipak, nije to to. Tamo je kao da ste neki robot, samo se radi, ceo dan. Ima, naravno, ljudi koji ne dele moje mišljenje, ali meni je tako. Ovde mi je mnogo lepše.

A, ako se ukaže nova prilika za gol sa svoje polovine?

- Šutiraću ponovo. Daću ga opet, ako treba i sa 80 metara – uz osmeh je dodao Delević.

Kompletan tekst možete da pročitate u božićnom dvobroju Sportskog žurnala za 6. i 7. januar. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.