Viktor Troicki ekskluzivno za Žurnal: Nole je tata-mata!

Šampionski poen u Dejvis kupu, šampionski poen u ATP kupu. Viktor Troicki je bio neposredni učesnik u oba najveća srpska reprezentativna uspeha u istoriji.

Razlika samo što je 2010. protiv Francuza u Beogradu igrao u singlu, a u nedelju protiv Španaca u Sidneju u dublu. Ono isto je najvažnije, dobio je oba poena.

I dok se o velikim pobedama iz Brizbejna i Sidneja još priča, Troicki je već u Melburnu.

Već u sredu ga čeka povratak u realnost. U nedelju je igrao za veliki pehar, a sada ga čekaju kvalifikacije za Australijski pehar jer je na svetskoj listi pao na 159. mesto.

Kao i uvek rado se odazvao da za Žurnal prenese svoje utiske sa ATP kupa ali i očekivanja od Australijskog opena. Kakav je osećaj posle trijumfa?

– Sjajan, nestvaran. Ni sam nisam znao šta da očekujemo jer se ATP kup prvi put održavao. Bilo je interesatno doći tamo i videti kako sve izgleda. A posle je sve zaista bilo fantastično. Tokom celog takmičenja bila je sjajna atmosfera i u timu, a sve je ulepšao trijumf. Svi smo presrećni. Prvi smo u istoriji koji smo osvojili ATP kup.

Na Dejvis kupu ste bili tragičar a na ATP kupu jedan od junaka. Kako ste to uspeli?

– Morao sam nekako da se iskupim posle Madrida. Zaista mi je bilo teško palo, ne mogu da opišem rečima koliko mi je bilo teško. Taj poraz mi je najteže pao u karijeri. Igrao sam za prvih 10 na svetu protiv Endija Marija na Rolan garosu, ali mi je teže pao Madrid. Timski je sve podneti teže. Teško je bilo oporaviti se ali sva sreća da smo imali dugu pauzu i nekako sam se oporavio i gledao unapred. Nisam hteo da se vraćam i osvrećem šta bi bilo da smo dobili. Jedva sam čekao da se iskupim.

Osvojili ste šampionski poen u Dejvis kup 2010, a sada na ATP kupu?

– Iskreno, Nole je tata-mata što se toga tiče, on je glavni. Verovatno sam mu pomogao malo, istinski je šampion i njegova zasluga je najveća. U 2010. sam imao priliku da dovršim posao ali sada je on dobio svaki meč i u singlu i u parovima. Igrali dva važna dubla, protiv Francuza i Španaca, i ja sam pomogao koliko sam mogao, ali istinski heroj je Nole. Stvarno je imao nestvarno jake protivnike i uspeo da ih sve savlada a i u dublu je bio maestralan. I Duci je bio neverovatan, iskreno, zaslužniji je od mene za titulu. Čestitam mu još jednom...

Kompletan tekst možete da pročitate u broju Sportskog žurnala za 15. januar. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.