Nenad Vučković je bio jedan od najboljih igrača generacije koja je osvojila srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu 2012. i igrala na Olimpijskim igrama u Londonu, bio je nosilac igre i jedan od vodećih momaka tog doba.
Sjajni organizator igre je veoma poštovan u rukometnim krugovima, ostavio je dubok trag u Francuskoj i Nemačkoj, bio kapiten Melcungena i momak koji je na svakom koraku pokazivao kulturu i vaspitanje.
Kao i svim bivšim igračima, teško mu je pao novi debakl i katastrofalan rezultat u Gracu, ali uvek odmeren i primeren, a s druge strane oštar u izjavama, Nenad Vučković je odmah rekao:
– Ne bih ja puno pričao o igračima i treneru Nenadu Peruničiću. Ovde su potrebni ogromni rezovi, nije poenta smeniti samo trenera, moraju svi da odu iz Saveza. Igrači su poslednji na listi krivaca, najlakše je sada po njima udariti, ali problem je daleko kompleksniji. Za ove igrače treba imati poštovanja, jer su došli svesni situacije i opet dali sve od sebe i igrali srcem. Oni nisu ništa krivi. Ovi momci nisu bili spremni psihički da iznesu teret. Ogromno breme su imali, jer je svaka utakmica bila borba za goli život.
Igrači nisu krivi
Nenad Vučković je u nekoliko navrata isticao da ne dozvoljava da se kritikuju igrači.
- Oni su odlični momci, vredni, borbeni, došli su da igraju i nisu krivi za kompletan haos koji vlada u rukometu. Bogdan Radivojević je imao savršenu polusezonu u klubu i nije zaboravio da igra za tri dana.
Nemamo zvezde
Da li je problem što, osim Vladimira Cupare, nemamo igrača u nekom vrhunskom klubu?
– Jeste. Mi smo imali bitne uloge u svojim klubovima, igrali najjaču ligu, a danas momci odlaze u Rumuniju, pa tek onda ako im se posreći završe u Nemačkoj ili Francuskoj.
Nenad Vučković je istakao da je saglasan sa Nikolom Manojlovićem i svime što je on rekao. Počevši od katastrofalnog vođenja Saveza do očajnih rezultata, nesrećnog sistema i organizacije, koja nikako ne funkcioniše godinama. Takođe je istakao da su igrači i treneri uvek proizvod svega što se godinama stvara u Savezu.
– Možda to nekoga boli, ali definitivno su lični interesi ovde ispred rukometa. Ne treba da se svedu na minimum, nego da budu na nuli, da svi počnu da razmišljaju o rukometu jednom za sva vremena. Ko god je na bilo kojoj poziciji mora da razmišlja u interesu rukometa. Mislim da u Savezu treba da budu ljudi koji ne zavise od ovog sporta, koji su ostvareni u biznisu, jer samo tako možeš u potpunosti da se posvetiš pun ljubavi. Ako si nezavisan možeš neometano da radiš, da imaš otvorenu diskusiju, a ne strah da se nekome zameriš.
Da li biste preuzeli neku ulogu u Savezu?
– Ne, mislim da su u kancelariji potrebni sposobni ljudi, mladi igrači, a da predsednik mora da bude čovek sa jakom pozicijom i dobrim vezama. Sve ostalo mogu da vode bivši igrači. Ja sam uvek spreman da pomognem. Rukomet mi je sve dao, omogućio lep život i hoću da mu vratim nekako, a ne iz koristi i interesa.
Šta je tu najveći problem?
– Mi smo svetlosnu godinu za svim drugim zemljama. Od organizacije Saveza, pa do igre. Treba da se posveti neko sa ogromnom energijom, ne interesuju me imena, samo hajde da radimo. Moramo da prihvatimo i ukrademo nešto od nekoga ko dobro radi. Nismo mi najpametniji na svetu. Norvežani nisu postojali nigde, ali su čekali i radili, stvarali, imali sistem, pa su sad postali sila. Mi smo limitirani, naplaćujemo članarine ljudima kojima nemaju novac. Pod hitno da se pronađe rešenje, da se privuku neki novi, sposobni ljudi.
Kako komentarišete rad Nenada Peruničića?
– Nisam se nikad bavio tim poslom i ne mogu da komentarišem njegov rad. Očigledno po rezultatima nije bio spreman za reprezentaciju.
Za kraj je Nenad Vučković rekao:
– Da bi i reprezentaciji bilo bolje mora da se uloži ogromna energija. Da sve ovo drugačije funkcioniše, da se menja sistem, uspostave normalni odnosi Centralne Srbije, Vojvodine, pomire ljudi, a ne da se gledaju samo lični interesi.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
