Natho: Moj mali san - da se sastanemo sa Srbijom u Beogradu!

Da li bi vam bilo svejedno da se posle čak dve decenije nalazite na korak od plasmana na Evropsko prvenstvo i da se u timu protiv kojeg igrate razmahne Bibras Natho?

Ne bi, sigurno, poznajući širok repertoar majstorskih poteza čerkeskog gladijatora, već deceniju prisutnog na blještavoj sceni Lige šampiona i Lige Evrope. Trenutno, „udarne pesnice” Partizana!

E, pa takav scenario pred očima navijača reprezentacije Srbije moguć je već poslednjeg dana marta: ukoliko u polufinalnim mečevima baraža, izborenim kroz C diviziju Lige nacija, Orlovi nadlete Norvešku i Izrael nadigra Škotsku, eto u finalu poslastice ogromnog uloga – najveće fešte Starog kontinenta.

- Moj mali san: da se sastanemo sa Srbijom u Beogradu. To bi bilo nešto posebno – kazuje u foajeu hotela „Sueno” u Beleku kapiten reprezentacije Izraela i najpopularniji žitelj te države u gradu na ušću Save u Dunav.

I, ko bi slavio?

- Naravno, voleo bih da moj Izrael igra na Evropskom prvenstvu, ali ako se to ne dogodi, moj drugi izbor među ostalim učesnicima baraža je, svakako, Srbija!

Da biste, uopšte, sleteli na Marakanu neophodno je da pet dana ranije pobedite Škotsku?

- Moguće! Znam, biće veoma teško, dobar su tim i idemo im u goste, ali... Zašto da ne?!

Plašite li se, možda, sudija: poznato vam je - EP se, između ostalog, igra u Glazgovu, otud...?

- Neee... Kroz karijeru, u raznim ligama, susretao sam se sa „teškim” sudijama, tako da... Trudićemo se da igramo fudbal, damo sve od sebe i nadam se da će to da bude dovoljno.

Ne podnosite nepravdu: pamtimo koliko vas je iznervirao Španac Estrada ne dosudivši klasičan jedanaesterac (možda i dva) za Partizan u Humskoj protiv Mančester junajteda?

- I to se dešava: sudije, kao i igrači, prave greške. Želite da pobedite i, ponekad, burno reagujete. Normalno.

Ko je trenutno, po vašem sudu, najbolji srpski fudbaler?

- Za mene, Zoran Tošić.

Znate Aleksandra Mitrovića?

- Znam, ali za mene je - Tošić. Naravno, Tadić i Matić su odlični, imate mnogo kvalitetnih igrača u Evropi, ali... Sviđa mi se moj drug  Bambi!

Upravo je vaš nekadašnji saigrač i u moskovskom CSKA najveći „krivac” što ste letos i došli u Srbiju i Partizan?

- Stojković i Tošić su me nagovarali čitava dva meseca! Sa sadašnjim kapitenom nisam igrao, ali se znamo iz perioda dok je čuvao mrežu Makabija iz Haife. Ljudi iz kluba su me, takođe, zvali svake sedmice, jednostavno, nisu odustajali. Konačno, jedan od glavnih razloga zašto sam se i opredelio za Partizan – video sam koliko me žele i, pre svega, veruju. To mi je bilo izuzetno važno u tom trenutku.

Uzvratili ste brzopotezno, na pravi način: po mnogima – Bibras Natho je najbolji strani fudbaler koji je ikad igrao u Srbiji?

- Ne znam da li je to tačno, ali me inspiriše da naporno radim i igram na najvišem nivou. Nije mi važno da li sam broj 1, ili, prvi sledeći, hoću da prikažem najbolje iz sebe. Otkad sam počeo da  treniram fudbal, otac me je gurao da budem ispred svih. Za mene je najvažnije da činite igrače oko sebe – najboljim! Fudbal je igra 11.

Posle šest meseci u crno-belom dresu: da li ste se pokajali što ste došli?

- Veoma sam srećan u Srbiji, smatram da sam napravio dobar izbor prelaskom u Partizan. Tačno je da prethodno nisam mnogo znao o ligi i klubu, ali sam odmah shvatio veličinu posle razgovora s trenerom i rukovodstvom. Upoznao sam dobre ljude, familiju, svi se trude da mi pomognu. Ponekad je to važnije od samog fudbala.

Srpski i izraelski narod su slični – propatili su kroz istoriju, oduvek gajeći prijateljske odnose?

- Čuo sam priče i znam nešto iz istorije. Možemo samo da se nadamo da će da nam bude bolje. Po meni, srpski narod ima pola izraelskog i pola ruskog mentaliteta. Živeo sam u Rusiji osam godina: osetio sam, baš kao i u Srbiji, emociju, dobrodošlicu. I, izuzetno poštovanje.

Dakle, uživate u Beogradu?

- Lepo je, nešto novo za mene. Imam troje dece, najpre sam morao da im pronađem školu. Prva dva meseca bila su teška, ali – korak po korak, postajalo je sve ugodnije.

Mešate li ruske i srpske reči?

- Taman kad pomislim da razumem momke šta pričaju pošto mi nešto zazvuči ruski, ono... Veoma slično i - različito! Neke reči, sa malo modifikovanim krajem, totalno su drugačijeg značenja.

Inače, vi ste Čerkez i - kapiten Izraela. Čudno?

- Za neke ljude u Izraelu – jeste: ja sam musliman, znate – i kapiten u jevrejskoj zemlji. Kod nekih to ne izaziva dobre reakcije, ali za 90, 95 procenata stanovništva to je normalno, poštuju me i šalju poruke podrške.

Voleli biste jednog dana da budete kapiten i u Partizanu, naravno, pod uslovom da se Stojković ne naljuti?

- Naravno, bilo bi mi zadovoljstvo da jednog dana budem kapiten, ali imamo Stojketa, Tošića, Ostojića, mnogo dobrih igrača... Smatram, ipak, da fudbalski tim treba da ima više od jednog kapitena, nije bitno ko nosi traku.

Znate li da je i Savo Milošević bio veliki fudbaler, interesantno – i najbolji strelac poslednjeg EP na kojem je naša reprezentacija učestvovala: u Belgiji i Holandiji 2000?

- Ko prati fudbal, čuo je za Miloševića! Odličan napadač, postizao je mnogo golova. Moćan, ima „dva metra”, za mene – odlično je što sarađujemo.

Znači, dobar je i kao trener?

- Ličnost! Kako samo radi i priča s timom... Uživamo svakodnevno. Partizan je porastao sa Savom za ovih šest meseci, nadam se da ćemo da budemo još bolji.

Za kraj, kad bi nekako mogla da se promene pravila i da EP 2020. vide i – Srbija i Izrael: vaš ambasador u Beogradu ponovo bi priredio banket u vašu čast – sa tortom u obliku fudbalske lopte?

- Specijalan osećaj! Auu, kako sam se samo prijatno iznenadio...