Plastičnim pištoljem odbranio ekipu

I ovih dana kada se temeratura na Pešterskoj visoravni, i u Sjeničkoj ravnici spušta i do 23 stepena ispod Celzijusa, tradicionalno dobro popunjene kafečajnice čine gosti poodmakle starosne dobi, a redovne teme kod mnogih su fudbalske. Najčešće se priča o Slogi, a posebno naviru sećanja iz druge polovne šezdesetih godina prošloga veka, koje su u bogatoj istoriji kluba upisane zlatnim slovima.

U sezonu 1965/66, Sloga je kao prvoplasirana u FS područja Kraljevo izborila kvalifikacije sa prvakom Čačanskog podasveza, a za rivala je imala Takovo. Poraz u prvom duelu sa rezultatom 1:2 u Gornjem Milanovcu davao je realne šanse Sjeničanima da u revanšu na domaćem terenu mogu do cilja. Na novosagrađenom stadionu kod fabrike „Vesna” sjatilo se oko 4.000 gledalaca u meču odluke, ali je sreća bila na strani Gornjemilanovčana. Ekipa, čiju je mrežu čuvao proslavljeni golman Radmilo Ivančević, postala je novi član Srpske lige grupa „Jug”.

Nije se dugo čekalo na novi izazov, a na velikom ispitu četa poznatog trenera Jakuba Hodžića bila je već u leto 1967. godine, po završetku naredne sezone, a u dvomeču za plasman među srpskoligaše imala je Jagodinu iz tadašnjeg Svetozareva. Žreb je hteo da se prvi meč igra u Svetozarevu, a Sjeničani sasvim malo, ili gotovo ništa, nisu znali o rivalu, pričalo se da Ćurani imaju jak sastav.

Po završetku prvog meča, slavili su Svetozarevčani (2:1), a utakmicu je obeležio golman gostiju Novopazarac Isko Pluncević. Bravuroznim interevencijama svojoj ekipi produžio je veliku nadu pred revanš. Trener Hodžić i članovi uprave nisu spavali u očekivanju odluke o novom članu Srpske lige.

Velika nervoza uvukla se kod simpatizera Sloge kojih je ponovo bilo oko 4.000, pored ograde lepo uređenog terena. Bližio se kraj, sedam minuta pre poslednjeg zvižduka, mreže su i dalje mirovale.

Korner za domaćine izveo je brzonogo i nepredvidivi Fijuljanin, koji je kasnije sa uspehom pisao istoriju Sloge iz Kraljeva, i FAP-a, ali i amaterske reprezentacije Jugoslavije. Na odbijenu loptu gostujućeg igrača, na ivici šesnaesterca, natrčao je Ćemal Toković i efektnim šutem pogodio ugao. Minimalna pobeda domaćih dala im je šansu da se penalima domognu velikog uspeha, jer u to vreme gol u gostima nije imao značaja. Opet je golman Pluncević bio na visini zadatka, i Sloga je konačno došla do najvećeg uspeha u svojoj istoriji, koja se bliži stoleću.

Pored Sloge karavan srpskoligaškog juga činili su još: Radniči (Pirot), Timok (Zaječar), Novi Pazar, Šumadija (Aranđelovac), Takovo (Gornji Milanovac), Jastrebac (Niš), Sevojno, Leteks (Leskovac), Jednistvo (Paraćin), Dinamo (Vranje), BSK (Bujanovac), Hajduk Veljko (Negotin), Morava (Ćuprija), Zlatar (Nova Varoš), Rudar (Aleksinac).

U prvoj sezoni Sjeničani su ispunili očekivanja, jer su zadržali status, a u narednoj su 1969. doživeli veliku nepravdu u meču koji je odredio sudbinu Sjeničana. Bilo je to u Niši, za kraj svih nadanja, jer je sudija odlučio koja će ekipa u niži rang, Jastrebac ili Sloga.

Na 12 minuta pre kraja Sloga imala 0:0, rezultat koji je obezbeđivao opstanak, ali je sudija podlegao velikom pritisku domaćina i pretnjama iz gledališta i dosudio kazneni udarac za Nišlije. Protestvovali su gostujući igrači, a na terenu je nastao prvi haos, jer je pubilika napala igrače Sloge, i trenera Hodžića, koji je u kritičnoj situaciji izvadio plastični pištolj i time sprečio incident težih razmera, a svojoj ekipi i sebi omogućio da „bezbrižno” pobegnu u svlečionicu. Meč nije nastavljen, epilog nemilog događaja u Nišu je već bio poznat.

Sloga je izgubila službenim rezultatom i time se preselila u niži rang. Od tada je krenula nova istorija sjeničkog kluba…